Од последица КОВИД-19 преминуло је још осам пацијената.
На респираторима у болницама широм Србије налази се 169 пацијената.
У Србији је од почетка пандемије корона вирус потврђен код 23.730 особа, од чијих су последица преминула 534 пацијента. Ове податке изнела је заменица директора Института “Батут” др Дарија Кисић Тепавчевић на конференцији за медије у Палати Србија.
Укупан број здравствених радника који су заражени вирусом корона је 690. Од тога броја, њих 72 је хоспитализовано.
„Данас је забележен до сада највећи број лабораторијски потрвђених случајева ковид 19 - 467, међутим неки дурги показатељи указују да има места за благи оптимизам“, изјавила је др Дарија Кисић Тепавчевић и додала да је Београд и даље највеће жариште, а да је у последњих 24 дана највећа стопа обољевања у Крагујевцу.
Она је пренела да је у Србији у последња 24 сата тестирано 10.381 особа, од којих је 467 позитивно на вирус, а да је преминуло још 8 особа, укупно 534.
Навела је и да је укупан број хоспитазизованих 4.568 особа, од којих је 169 на респиратору.
Додала је да је просечна старост преминулох у послеђна 24 сата 69,75 година, као и да је реч о шест мушкараца и две жене.
“Данас је забележен до сада највећи број потврђених случајева, међутим неки дурги показатељи указују да имамо места за благи оптимизам - последњих дана се смањује број особа чија клиничка слика захтева хоспитализацију и смањује се укупан број прегледа у ковид амбулантама”, рекла је Кисић Тепавчевић.
Примера ради, навела је да је у последња 24 сата у Београду у ковид амбулантама обављено нешто мање од 2.000 прегледа, док је просек у претходним данима био 2.700 прегледа.
Навела је да је Београд и даље највеће жариште када је у питању апсолутан број потврђених случајева, данас је други Крагујевац, а трећи Нови Сад.
“Данас је највиша стопа обољевања у Крагујевцу”, додала је Кисић Тепавчевић.
Он је навела и да су значајна жаришта Шабац и Краљево у којима се интензивно срати епидемиолошка ситуација, а локални кризни штабови по потрени доносе или коригују одлуке у циљу сузбијања ширења епидемије.
Када се смањује број особа на респираторима то значи да имамо мањи број животно угрожених, што је добро, истакао је данас инфектолог Мијомир Пелемиш.
Он је објаснио да постоје особе које су због тежине обољења на респиратору, али има и оних који примају кисеоник преко сонде, оних који примају кисеоник преко маске.
“То показује да струка пази детаљно и лечи правилно болеснике. Не журе да их ставе на респираторе. Прерано стављање на респиратор може да нанесе штету. Када морате стављате на респиратору”, објаснио је он.
Помоћница директора Института “Батут” др Дарија Кисић-Тепавчевић најавила је да ће се радити на томе да се добије детаљнији број о пацијентима на респираторима.
“Када имате више дана стабилан број на респираторима то може да значи да је један део пацијената умро, а други заузео њихова места, или да имамо непромењен број истих пацијената. Због тога је важно да се детаљно прати тај број”, објаснила је она.
Упитана да ли се разматра увођење карантина за особе које долазе из одређених земаља, Кисић Тепавчевић је казала да ће се и то разматрати.
“Сигурно је да та размена људи из различитих региона увек представља претњу када се ради о пандемијској болести. Гледамо које су најоптималнији обрасци реаговања”, казала је она.
На питање шта говори и колико је озбиљан податак да је у Новом Пазару, граду од око 80.000 становника, од почетка епидемије преминула 81 особа, др Кисић Тепавчцевић је рекла да то показује да је тамо било највеће оптерећење умирања у нашој земљи.
“Нови Пазар и тај регион је регион са највећом стопом морталитета и леталитета, што су подаци који су мерило ризика умирања, тежине клиничке слике и правовремене терапије, као и адекватности реаговања”, рекла је она.
Заменик Института "Батут" Дарија Кисић Тепавчевић изјавила је данас да нема нове стратегије у борби против вируса корона и додала да је стратегија у читавом свету иста и базира се на добро познатим превентивним мерама - ношење маски, држање физичке дистанце и прање руку.
"Уколико у вашој породици постоји један члан који се не придржава превентивних мера када изађе из куће, то онда значи да ви не можете ни своју породицу да заштите од инфекције, а када посматрамо на националном нивоу то је онда још теже", рекла је Кисић на конференцији за медије.
Додала је да страгеија може бити обавезујућа или препоручена, али да се на крају своди на једно те исто, односно, на превентивне мере.
Кисић је истакла и да не може да разуме да наша лична жеља да останемо здрави није јача од закона, правилника или било каквих одлука.
Упитана о времену тестирања и саопштавања података, Кисић је објаснила да је убацивање података у базу један сложен поступак у којем учествује више од 200 здравствених установа - ковид болница, амбуланте, домови здравља и Институт "Батут" и додала да којом ће брзином подаци бити објављени зависи од ажурности особа које их уносе у базу.
"Ми објављујемо резултате у 15 часова, а они су добијени из свих тих пунктова који врше узроковање, а често се разликују ти подаци од оних на локалном нивоу, јер они и након 15 часова уносе податке", објаснила је Кисић.
