У систему здравствене заштите Србије 31. децембра 2016. било је запослено 104.007 радника, од тога 20.054 доктора медицине, а 3.410 лекара службе за здравствену заштиту одраслих.
- Здравствену заштиту деце у 2016. години у службама за предшколску децу пружало је 694 лекара у Србији, укључујући и лекаре у развојном саветовалишту, од тога 164 у Војводини и 530 у централној Србији. Годишња оптерећеност лекара, односно просечан број посета по лекару био је 6.084 у Србији, 6.105 у Војводини и 6.077 у централној Србији, што је 97 одсто извршења на нивоу Србије и Војводине и 96 одсто на нивоу централне Србије, у односу на Правилник о ближим условима за обављање здравствене делатности у здравственим установама и другим облицима здравствене службе - наводи се у „Баутотвој” анализи.
Правилник дефинише да у области здравствене заштите предшколске деце један лекар специјалиста педијатрије долази на 850 деце, од новорођенчади па до њихове шесте године, као и да лекар треба да има 30 посета дневно, односно 6.300 годишње.
- Оптерећеност лекара бројем деце у Средњебанатском округу је већа у односу на критеријум дефинисан Правилником и износи 929 деце по лекару, а у свим осталим окрузима оптрећеност лекара бројем деце је мања. Просечан број деце узраста од рођења до шесте године на једног лекара износио је 663 у Републици Србији, 752 у Војводини и 636 у централној Србији - показује анализа “Батута”.
Дневна оптерећеност лекара са 30 посета и више изражена је у шест округа, при чему је највећа у Шумадијском округу, где износи 36 посета дневно, затим у Сремском округу и Београду са 34 посете. Од осталих округа у Нишавском и Средњебанатском округу дневна оптерећеност лекара износи 31 посету на дан, а у Севернобанатском округу је у складу с критеријумом и износи 30 посета. Оптерећеност је рачуната на 210 радних дана годишње.
- Свако дете узраста 0 до 6 година у Србији у просеку је девет пута ишло код педијатра. Од тога 7,6 пута због дијагностике и лечења неког обољења или стања, а свега 1,5 пута због превентиве. Коришћење је било највеће у Топличком и Пиротском округу, где су деца у просеку ишла 12 пута годишње код педијатра - каже се у Анализи.
Свако дете узраста од седам до 19 година у Србији у просеку је 4,3 пута остварило ишло код педијатра: 3,8 пута због дијагностике и лечења, а свега 0,5 због превентивне услуге. Коришћење је највеће у Пиротском и Јабланичком округу где су деца у просеку пет пута ишла код лекара због дијагностике и лечења, а 0,6 пута због превентивне услуге.
Здравствену заштиту школске деце у 2016. години у службама за школску децу пружало је 665 лекара у Србији, укључујући и лекаре у саветовалишту за младе, од тога 164 у Војводини и 501 у централној Србији.
Просечан број посета по лекару годишње био је 5.919 у Србији, 6.356 у Војводини и 5.776 у централној Србији, што представља 94 одсто, 101 и 92 одсто извршења у односу на Правилник. Према њему, један лекар специјалиста педијатрије предвиђен је за 1.500 школске деце и треба да има 30 посета дневно и 6. 300 посета годишње. Просечан број деце школског узраста од седам до 19 година на једног лекара је 1.368 у Србији, 1.484 у Војводини и 1.330 у централној Србији.
- Ако се сагледа оптерећеност лекара бројем школске деце, може се видети да је она у Војводини већа у Јужнобанатском, Јужнобачком и Западнобачком округу у односу на Правилник. У централној Србији, оптерећеност је већа само у Рашком, Расинском и Зајечарском округу. У преосталим окрузима централне Србије оптерећеност лекара бројем школске деце креће се у распону од 900 колико износи у Пиротском округу до 1.401 у Београду - показује Анализа.
Дневна оптерећеност лекара бројем посета рачуната је на 210 радних дана и већа је од датих мера извршења у шест округа и то Јужнобанатском, Западнобачком, Јужнобачком, Београду, Зајечарском и Јабланичком округу.
Љ. Петровић
