Из УКС поручују да је збирка "Тражим помиловање" међу најбољим песничким књигама на српском језику, а теме су и модерне и универзалне, свевремене у актуелности и ванвремене у трајању.
Чини се, додају, да смета што се у њима пева језиком српског народа и о његовој историји у потпуно савременом кључу, који смета само онима којима је циљ гушење српског идентитета и књижевног наслеђа.
Овај чин је и увреда за наше ученике и њихове професоре, али и саму Десанку, када се тврди да се ''ванвременост Десанке Максимовић не уклапа у поетичке оквире епохе, те да постоји бојазан да би и ученици погрешили у вредновању њене поезије, умањујући њен значај''. Који ауторитети су то утврдили и о којој епохи говоре? И зашто се сумња у стручност наших професора и наставника књижевности, као и ниво зрелости и свести наших младих, питају из УКС.
Даље се у писму наводи да Удружење књижевника Србије има обавезу да постави ова питања и захтеве, јер без његових чланова, преминулих и живих, незамисливо говорити о српској књижевности и њеном доприносу развоју просвете у Србији.
Не само да не тражимо помиловање, већ одговор(ност) надлежних, будући да је ово незамислив чин рушења националног и историјског идентитета српског народа управо тамо где он треба да се обликује - у школама, поручују из УКС.
Завод за унапређивање образовања и васпитања одлучио је да из трећег разреда средње школе искључи избор из поезије Десанке Максимовић, а из четвртог - чувену збирку велике песникиње "Тражим помиловање".
Министар просвете је након тога рекао да та одлука није коначна, док је премијерка Ана Брнабић поручила да се Десанка Максимовић никада неће бити избачена из образовног система Србије.
ПЕН: Нема разлога да децу штитимо од поезије Десанке Максимовић
У српском ПЕН центур кажу да су са запрепашћењем примили вест да су из лектире за гимназије и средње школе у уклоњени песма Десанке Максимовић "Тражим помиловање" и роман Владана Деснице "Прољећа Иван Галеба".
Чланови ПЕН центра кажу и да не прихватају "немушта образложења огорчене и забринуте јавности", већ захтевају повлачење одлука за које тврде да су штетне и противне најбољим интересима културе и образовања у земљи.
Одговорни за ове одлуке морају да прихвате последице властите непромишљености и неодговорности", поручују чланови ПЕН центра и траже да Завод за унапређивање васпитања и образовања, Национални просветни савет и Министарство просвете, науке и технолошког развоја неодложно повуку одлуке које су узнемириле културну и укупну јавност.
Питање проучавања књижевности у школама и гимназијама је сувише значајно да би било сакривено од јавности и препуштено арбитрарним одлукама, произвољним тумачењима и нетранспарентним процедурама, наводе у саопштењу које су доставиули медијима чланови ПЕН центра.
То је прворазредно јавно и стручно питање и захтевамо да у њега буду укључене одговарајуће професионалне асоцијације и кључне културне установе, поручују у саопштењу.
Поручују и да не постоји ниједан културни, сазнајни, ни педагошки разлог због кога децу и младе треба штитити од поезије Десанке Максимовић, "вољене и канонизоване песникиње превођене на више десетина светских језика, као ни од прозе Владана Деснице која спада у врхове модерне српске књижевности".
Одговорни за ове одлуке не треба да брину да ли ће гимназијалци разумети Десанку Максимовић и Владана Десницу, али треба свакако да знају да њихове одлуке културна јавност не разуме, нити ће прихватити, поручује српски ПЕН центар.
