Према речима председника Друштва за проучавање и заштиту птица Србије, Милана Ружића, било је потребно скоро четири године рада за настанак једног таквог научног документа.
- То је прва таква књига штампана код нас, а и званично је први пут урађена национална Црвена листа птица - рекао је за “Дневник” Ружић. - Раније смо за потребе регионалних, европских и светских црвених листа достављали податке из Србије, те је тако рађена шира слика. Црвене листе су основ за упознавцање реалних категорија угрожености врста и служе да покажу која је вероватноћа од ишћезавања врста са неког подручја. Оне не могу бити рађене за јако мало станишта, јер не би имало пуно смисла. Птице су врло покретни организми, доста се крећу те морају дуго да се прате да бисмо схватили шта се то догађа у природи.
Што се тиче Србије, како каже, све податке икада о птицама које су знали, ставили су у Црвену књигу.
- То је значило само четири године прекуцавања и дигитализације података, од радова које је неко некада публиковао пре 100 година, објавио у књигама или у неким радовима, што је стајало записано у свескама, све су то наши чланови, запослени и волонтери пребацивали у једну велику базу - прича наш саговорник. - Тада смо у ствари и ми добили увид у то са колико информација у ствари располажемо. У књизи су штампане и географске карте Србије за сваку врсту, уз које стоје и све остале прикупљене информације. Тада се може препознати у односу на неки одређени период који је то географски регион у ком су оне налажене, да ли то даје импликације да оне бирају одређена станишта или се виђају само у Јужном Банату, само на Дунаву или две планине, што нам касније даје доста других одговора. Интуитивно ми о њима знамо пуно, али кад то све није на једном месту обједињено, не могу се радити црвене листе, нити касније писати црвене књиге, што је још корак сложеније.
Да би уопште могли да ураде Црвену листу, председник објашњава да су имали обуку од најбољих експерата у Европи из Енглеске. Обука је била неопходна, не би ли знали како исправно да примењују критеријуме. Након урађеног посла, послали су листу на проверу у Кембриy, како би се установило да ли је све урађено по стандардима и прописима.
- Тако смо добили потпуну научну валидацију документације, података и саме публикације, те се може неком свиђати или не оно што пише у књизи, али то је наука - искрен је Милан Ружић. - Црвена означава највећу опасност и служи да би онима који доносе одлука рекла у ком смеру се крећемо. За разлику од листе, књига поседује огромну количину информација које описују дату врсту, дају информације где живе популације и у којој бројности, који утицаји је угрожавају. Такође даје и смернице које ствари треба поправити и шта ми као друштво можемо да учинимо, не би ли допринели спашавању врста.
Према његовим речима, препоручене мере могу бити разне, од спречавања тровања, подизања шума, давања могућности за више плена на неким стаништима, активног чувања гнезда, спречавања криволова... Све је таксативно наведено у књизи, кроз најзначајније мере које треба применити. Књига је доступна свима, од пољопривредника до ловаца, који ту могу да нађу информације о томе да ли нека одређена врста живи на подручју које им је од интереса, а имају законску обавезу да се старају о њој. Тако кажу наши закони, а природа је наше уставом загарантовано право, те смо дужни да бринемо о птицама и начинима за спречавање њихових губитака.
Ивана Бакмаз
