Др Милошевић је честитао научницима на великом успеху и најавио расписивање новог четворогодишњег циклуса дугорочних пројеката за који ће бити издвојено 70 милиона динара.
- Ова средства биће усмерена, пре свега, према истраживачима који имају високо ниво цитираности, дакле, према онима који су објављивали радове у најреферентнијим светским научним часописима - казао је секретар Милошевић и додао да би све то требало да доведе до бољег пласмана Универзитета у Новом Саду на Шангајској листи.
Најавио је и расписивање новог конкурса за научну изузетност, који ће бити намењен најбоље цитираним истраживачима у појединим научним областима, за чију реализацију ће бити издвојено четири милиона динара.
Истраживачи са ПМФ-а, тачније, са Департмана за физику, званично су постали чланови ДУНЕ (Детекција неутрина дубоко под земљом).
Привилегија и част
Белона Блес студент је прве године докторских студија, каже да јој је велика привилегија и част што је део тима који ће се бавити истраживањем неутрина.
- На основним студијама била сам на конференцији у Италији где сам имала први контакт са честичном физиком, и мени се то одмах свидело. Након тога су кренули предмети на факултету из те тематике и одмах сам се определила да је то нешто чиме желим да се бавим. У оквиру истраживања наши задаци ће бити обрада података. Огроман је експеримент и свако ради један одређен део. Ми смо лабораторија која ће обрађивати резултате, а исто тако ћемо размењивати искуства са другима – каже Белона.
Александар Рикало је такође студент докторских студија на ПМФ – у, а ради као асистент на Факултету техничких наука. Поносан је што је део екипе која ће се бавити експериментом јер је то и прилика за усвајање нових знања.
ДУНЕ тренутно чини више од 1.000 истраживача из више од 30 земаља (преко 190 институција), а као прва истраживачка група из Србије укључена је група научника са Катедре за нуклеарну физику – проф. др Наташа Тодоровић, редовни професор, проф. др Јована Николов, ванредни професор и др Никола Јованчевић, доцент, као и четири студента докторских студија нуклеарне физике.
Чланство у Колаборацији омогућиће сарадницима са Природно-математичког факултета у Новом Саду оспособљавање стручњака који ће се бавити истраживањима физике неутрина и имати значајну улогу у експерименту ДУНЕ током наредних 20 година.
Професорка др Наташа Тодоровић је казала да је прва степеница прикључењу истраживању био пројекат Фонда за науку у оквиру програма сарадње српске науке са дијаспором. - ДУНЕ је водећи међународни експеримент за проучавање неутрина, најзаступљенијих честица материје у свемиру, а носилац пројекта је америчка лабораторија за физику елементарних честица у Илионису. Ми смо формирали тим, договорили се са заитенресованим студентима, и онда смо упутили мејл и изразили наше интересовање. Послате су им наше и биографије студената. Њима су студенти важни, јер се ради анализа великог броја података, они ће бити задужени да обрађују резултате. Имали смо преговоре са њима и трајало је око десет месеци – казала је професорка др Тодоровић. ДУНЕ се састоји од два неутринска детектора, смештена под земљом на растојању од 1.300 километара. Ови детектори ће омогућити научницима да боље разумеју физику неутрина и њихову улогу у настанку свемира, као и механизме распада протона. Два прототипа ових детектора налазе се у истраживачком центру ЦЕРН.
- Експеримент почиње 2026. године, до тада се тестира опрема, анализаирају резултати. У ЦЕРН-у постоји прототип овог експеримента. Ово је први пројекат ван Европе у који је ЦЕРН уложио новац, то само говори о његовом значају – појаснила је професорка др Тодоровић. Она је казала да ће у истраживању учестовати четири студента докторских студија, који ће моћи даље да преносе своје знање.
ДУНЕ настоји да реши велике мистерије: порекло материје, уједињење сила које делују у природи и формирање црних рупа. Очекује се да ће резултати по значају бити једнаки са открићем Хигсове честице на великом хадронском сударачу у ЦЕРН-у.
Чланови Катедре за нуклеарну физику већ имају остварену међународну сарадњу са низом еминентних научних центара из нуклеарне физике: ЦЕРН-ом у Женеви, Обједињеним институтом за нуклеарна истраживања у Дубни (Русија), истраживачким центром у Белгији, Националном лабораторијом у Чикагу, универзитетима у Француској, Италији, Великој Британији, Сједнињеним Америчким Државама, као и научним институтима у Мађарској, Немачкој и Хрватској.
Слађана Аничић Илић
