- Преко ноћи је све поломљено, од путоказа, огледала, знакова али нам је најжалије Танове чесме која нам је била успомена на једног дивног човека који је једном руком држао лопату и до последњег дана одржавао пут да народ може да прође.
Коме је сметала чесма коју је оставио свом народу и свим пролазницима да пију воде. Од пензије је саградио успомену која ником није сметала и код које смо често застајали, рекао је за РИНУ Мићо Каранац председник Месне заједнице Врнчани.
Фото: РИНА
Иначе, Драгош Николић Тане је био путар, имао је једну руку и све до пензије је као радник Путева Србије чистио гране и сметове од Цагања до врха Каблара.
(РИНА)
