Велика дропља уз орла крсташа критично угрожена врста

Критеријуми по којима се одређује степен угрожености врста дефинисани су од стране Међународне Уније за заштиту природе (ИУЦН), те су, у зависности од бројности популација и доступности станишта на терену, оне подељене у више категорија.
e
Фото: Youtube Printscreen

Када говоримо о птицама наше земље, према речима председника Друштва за заштиту и проучавање птица Србије Милана Ружића, установљене су категорије угрожености, које су дефинисане и описане и у Црвеној књизи фауне Србије - Птице.

- Врло су нам битне критично угрожене врсте, за које постоји огромна вероватноћа да ће у врло брзо нестати због изузетно малих популација - прича Ружић. - Увек прво помињемо велику дропљу, орла крсташа и још неке врсте, јер када правимо планове унутар Друштва, оне су нам увек у врху. Критичан статус доживели су и риђоврати гњурац, црни ибис, риђа луња, степски соко који је типичан за Војводину и изузетно је значајан. Осим што има висок статус угрожености у свету, као и у региону, односно Европи, у Србији је такође критично угрожен, иако код нас борави највећи проценат европске популације. Стога је наша одговорност огромна.

Фото: pixabay.com

Следећа категорија су врсте које су угрожене, а према Ружићевим речима, ту спада велики тетреб, највећа дивља кока која живи у Европи и насељава очувана изолована планинска станишта, чисто четинарска или четинарско - лишћарска. У Србији има свега неколико десетина јединки на Тари, Старој планини, Копаонику, Голији, Шар планини и Проклетијама.

- Сабљарка је из велике групације шљункарица и угрожена је врста, живи углавном на подручју Војводине - каже наш саговорник. - Статус угрожених имају и мала чигра, мала сова (релативно скоро доказана као гнездарица у Србији), затим ритска сова, која се гнезди само на подручју Војводине, патуљасти орао, еја ливадарка, краткопрсти кобац, црна луња (остало је изузетно мало парова, можда 30 у Србији), као и тропрсти детлић, пузгавац (врста која живи у свега неколико клисура у Србији). Ту су и планинска ушата шева, црвенокљуна галица и црноглави галеб. Мала чигра је врста која је драстично угрожена због копања шљунка зарад огромних потреба грађевинске индустрије.

Како каже, трећа категорија угрожености су рањиве врсте, јер се суочавају са високом вероватноћом нестајања у природи, због наглог опадања бројности популације, фрагментације станишта и слично. У Србији се са таквом судбином суочавају црноврати гњурац, јаребица, голуб дупљаш...

- У категорији скоро угрожених врста у Србији присутне су црна рода, чапља кашикара и белоглави суп који нам је врло значајан - казао је Ружић. - Живи у свега три до четири колоније у западној и југозападној Србији. У последњих 30 година се ради на његовој заштити, те се тако виде помаци, не само код нас, већ и у региону. Али има ту још доста посла. Орао белорепан је пре три деценије живео код нас са 15 парова, док данас, захваљујући активној заштити чувања гнезда и одличној сарадњи са шумаримауспели смо да повећамо бројност на  скоро 150 парова. Треба споменути и модроврану, јер смо радећи на Црвеној књизи птица Србије открили да је до пре 30 година била критично угрожена, са свега десетак парова на подручју Војводине. Сада је скоро угрожена, јер су наше колеге, из околине Суботице пре свега из Удружења “Рипарија”, почели да примењују методе активне заштите, које смо касније и ми почели користити.

Како је објаснио, постављањем дрвених кутија за гнежђење на стаблима и бандерама сада у Србији живи 300 парова и то је убедљиво најуспешнији пример заштите неке врсте код нас, макар птица.

Фото: pixabay.com

Губимо сивог сокола

Према Ружићевим речима, сиви соко је једна од најбоље проучених врста на планети. Космополита, живи на свим континентима и врло успешна врста у свим крајевима, али у Србији спада и категорију угрожених врста, јер се природно храни голубовима, стога је под сталним притиском голубара хобиста. У Србији нема ни 40 парова, стога има тенденцију да врло брзо пређе у критично угрожену врсту. Интересантно је да, када је цео свет губио сивог сокола због отрова попут ДДТ - а, ми смо га успели очувати, а сада, због страшног притиска човека губимо ту врсту, док су је друге земље успеле вратити.

 Ивана Бакмаз

 

 

EUR/RSD 117.1131
Најновије вести