Мала Госпојина убраја се у 36 велика празника у црквеном календару обележених црвеним словом.
Обичаји и веровања на Малу Госпојину
Жене на овај дан не би требало да спремају кућу, перу веш и обављају друге сличне послове. Постоји веровање да на Малу Госпојину ништа не треба радити од послова који се раде рукама. На Малу Госпојину наводно није добро ни започињати никакве нове послове, већ то треба одложити за неки од наредних дана.У народу се овај празник свечари и уз живописне обичаје, посебно посвећене рађању. Неке породице више дана проводе у празничном расположењу и у свечаном руху иако не славе и не иду на славу, посебно у крајевима где се одржавају малогоспојински вашари.
Ако буде ведро на Малу Госпојину
Верује се да када је о празнику ведро да ће нам се сунце смешити и током јесени, али и зиме.
Дар бога старима Јоакиму и Ани није била само ћерка у позним годинама, већ и Богомајка - Марија је рођена у Назарету у породици оца из племена Давида и мајке из рода Ароновог. По оцу је, дакле, њено порекло царско, а по мајци архијерејско.
Већ у трећој години, Марија је одведена у храм Јерусалимски, а од седме је живела у атмосфери богослужења, уз молитву, ручни рад и читање Светог писма.
Са 15 година примила је благу вест од архангела Гаврила да ће родити сина божијег, а на четрдесети дан по рођењу Христовог однела га је у храм. Тридесет година које описују јеванђеља, Марија је провела у Назарету, а Исуса је пратила на путу до распећа.
После његовог вазнесења, живела је још 24 године, лечила болесне, помагала сиротињи и удовицама. Према предању, када је положена у гроб, постала је невидљива.
Највећи српски средњовековни задужбинар краљ Милутин посветио је Богородичиним родитељима цркву у комплексу студеничког манастира. Познатија као Краљева црква издваја се изузетном лепотом живописа. У овом манастиру је и оснивач лозе Немањића Стефан Немања Богородици посветио цркву коју народ назива Мајком свих цркава у Србији.
Дневник/Еспресо
