Или да Ротшилд никада није стварно владао светом. Или да Јевреји нису исто што и вампири и не пију крв хришћанске деце… Дошло је време и да се понови како демократска начела која важе широм Европе омогућавају било којој нацији или „раси” да имају своје банкаре, предузимаче, раднике, реакционаре, комунисте, па и - бициклисте.
Ипак, изгледа да многе праскаве главе широм Европе више не вреди убеђивати да лако могу да се обавесте шта је Холокауст стварно био и колико је Јевреја у њему страдало и то на самом извору информација. Они би, када би хтели, слободно могли да направе турнеју по читавој Немачкој где су многобројни музеји посвећени управој тој мрачној страни прошлости и више него добро документују истину о антисемитизму. Изгледа да ниједан аргумент против антисемитизма није довољно убедљив ни у Сједињеним Државама, где се управо таква реторика користи да би се створило неповерење између јеврејских и нејеврејских радника.
Јер, наводно је баш Јеврејима јако стало да снизе животни стандард радних људи како би се на њих превалио рачун за економску кризу. Недавно су покрет „жутих прслука” у Француској па и сам председник Макрон морали да се ограђују од повика против „прљавих Јевреја” који су се могли чути на њиховим суботњим демонстрацијама. С јаким антисемитским набојем премијер Мађарске Виктор Орбан водио је и води кампању против америчког милијардера јеврејског порекла Џорџа Сороша. Антисемитске примедбе су запретиле да поцепају и британске лабуристе чији лидер Џереми Корбин тврди да међународно прихваћена дефиниција Холокауста нарушава његово право да критикује Израел. Елем, све указује на забрињавајући развој. Стара европска патологија заправо никада није стварно ишчезла, само се повукла после Другог светског рата и Холокауста на радикално десни простор у друштву.
Она се сада враћа у тренутку у коме је ишчезавање политике центра постало норма. „Гласови одоздо” који у дугом периоду нису могли да се пробију и уђу у главне политичке токове, сада се са свих страна пробијају уз помоћ новопечених вођа - често по сваку цену и без обзира на последице. Тако се инциденти и насилнички напади на Јевреје не само умножавају, него и добијају мање више прећутну подршку националистичких влада и партија.
По последњим анкетама, на мајским изборима за Европски парламент, бирачи у земљама чланицама ЕУ ће масовно подржати популистичке, екстремистичке и крајње десничарске партије, које немају нарочити проблем да кокетирају с неонацистичким и фашистичким идејама. Предвиђа се да ће у следећем саставу парламента Уније читаву трећину заузимати популисти и екстремисти.
Нема сумње да староконтиненталним екстремистима иде на руку и политика америчког председника Доналда Трампа. Он је у својим идеолошким биткама против „покварених и корумпираних демократа” ојачао екстремисте и расисте, а поготово оне беле, који пропагирају „држите лопова” хајку на жртвене јарце већинског незадовољства због економских и социјалних прилика у земљи. Оштар темпо и курс неолибералног тржишног фундаментализма и растућа конкуренција на глобалном тржишту радне снаге на које је изашло милијарду кинеских и индијских радника, угрожавају материјалне интересе нижих слојева не само у САД него и у свим западним друштвима.
У Француској је забележено 74 процената више напада на Јевреје, док их је у Немачкој 60 одсто више. По истраживању Агенције за основна права Европске уније крајем прошле године које је обухватило више од 16.000 Јевреја у 12 европских земаља, око 90 одсто испитаника је потврдило да све више осећају претње у свом окружењу, док је 30 одсто њих рекло да су били малтретирани. Јевреји су опет постали они „други” у европском друштву, наводно део корумпираног система који потчињава људе и држи их у сиромаштву.
У таквој атмосфери је у Мађарској под притиском политичара с крајње деснице влада у Будимпешти рехабилитовала злочинце из Другог светског рата. Приликом јубилеја и подсећања на значајне догађаје из прошлих времена, она минимализује колективну одговорност за уништавање јеврејске заједнице у Другом светском рату и њихово пребацивање 1944. из Будимпеште сточним вагонима у логор смрти Аушвиц.
Слични антисемитски ветрови дувају и у Пољској, која је недавно била у оштром спору са израелском владом, будући да је један од министар Нетанијахуовог кабинета оптужио Пољаке да постају „антисемити рођењем”, пошто је службена Варшава одлучила да санкционише сваког ко тврди да постоји мрља на улози пољске нације у Холокаусту. Самом израелском премијеру Нетанијахуу, међутим, не смета да се удружи с пољским лидером Качињским или мађарским колегом Орбаном у нападима на Сороша и европске вредности уопште.
С друге стране, ипак, већина западноевропских влада не само да брани своје јеврејске грађане, него их и убеђује да остану пошто има и оних који размишљају о исељавању. Француски председник Макрон је после таласа напада на јеврејску заједницу, лидерима јеврејске мањине поручио је да ће се Француска убудуће држати става да је антиционизам - оспоравање права Израелу да постоји - облик антисемитизма. И Немачка је на сличан начин осудила антисемитске нападе и установила ново министарство које ће бити посвећено животу Јевреја у тој држави... Европски избори у мају ће послати важан сигнал - да ли ће политички екстреми превладати, или ће се демократски центар одржати. Тренд у погледу опстанка Јевреја у Европи није повољан, недостају снаге које би јачале вредности демократије, суживота, толеранције и одбране људских права.
Реља Кнежевић
