„То је испуњење важног обећања и доказ да су Влада Србије и Министарство културе одржали своју реч да ће реконструисана зграда Музеја савремене уметности бити отворена за јавност тачно на годишњицу, јер је Музеј савремене уметности отворен 20. октобра 1965. године“, рекао је Вукосављевић Танјугу.
Министар је приметио да је читава једна генерација младих људи стасавала, а није имала прилику да види ремек дела српске и југословенске савремене уметности које Музеј чува.
„Када је 2016. године тадашњи премијер Александар Вучић у свом експозеу ставио велики акценат на завршетак радова на реконструкцији Музеја савремене уметности и Народног музеја, то је био јасан сигнал да ће и Влада и Министарство културе дати снажан допринос свим активностима које би водиле у том правцу“, рекао је Вукосављевић, додавши да су много помогли и Министарство грађевине и људи из музеја.
Министар је нагласио да је то „доказ да када се, упркос бројним недостацима, као друштво одлучимо на чврсте и јасне кораке, можемо ствари да испунимо“.Реконструисана зграда МСУ ће, према његовим речима, бити велика културолошка и туристичка атракција.
„Верујем да ће у деценијама испред нас то место на Ушћу бити место ходочашћа бројних гостију и посетилаца из земље, региона и из целог света. Београд се поново снажним корацима враћа на мапу значајних културних локација у овом делу света“, истакао је министар уверен да ће се међу посетиоцима МСУ-а наћи и они чија дела ће једног дана бити ту изложена.
Зграда Музеја савремене уметности, дело архитеката Ивана Антића и Иванке Распоповић, за публику је затворена 2007. када је отпочела прва фаза реконструкције и адаптације.
Обнова те репрезентативне зграде подразумевала је уређење подрумских просторија (депоа, радионица, атељеа за конзервацију и економата), сређивање крова, измештање енергетског блока из зграде музеја у засебан објекат, комплетно уређење ентеријера, замену инсталација и обнављање фасаде.
Музеј је након радова добио простор и опрему за излагање и презентовање уметничких дела у складу са светским музеолошким стандардима.Вукосављевић је истакао да су Влада и Министарство културе током две године за потребе реконструкције МСУ-а издвојили око 680 милиона динара.
Претходно је за реконструкцију крова дато око 400 милиона динара, те укупна сума издвојена у протеклих 10 година за реконструкцију МСУ-а износи око милијарду динара. „То није мала сума, али реконструисана зграда заиста изгледа импозантно и биће прави украс“, истакао је Вукосављевић.
Министар очекује да ће и радови на реконструкцији и адаптацији Народног музеја у Београду бити готови у априлу и поручио да ће та установа културе за јавност бити отворена у јуну.Говорећи о наредни изазовима, Вукосављевић је рекао да је Министарство издвојило средства и за израду пројекта реконструкције Уметничког павиљона “Цвијета Зузорић”.
“Раније смо започели и сада се добро одвијају активности на изградњи савремене галерије на Косанчићевом венцу. Урађен је и пројекат за реконструкцију зграде у Ресавској улици која ће постати изузетан Музеј града Београда”, казао је министар.
Он је нагласио да ће тиме бити исправљена вишедеценијска неправда према Музеју града Београда, јер је “Београд један од ретких градова у Европи, ако не и једини који нема зграду свог градског музеја”.Капиталне инвестиције, како наглашава министер, ничу и по Србији.
“Очекујемо да у наредне две године буде завршена и зграда Народног позоришта у Суботици, изузетно важан и велики објекат. Очекујемо реконструкцију установа културе у Врању, Сремској Митровици. Радимо на све стране и посебно ме радује да је култура поново важна тема у друштву”, нагласио је Вукосављевић.
Он је поменуо и да је нацрт Стратегије развоја културе у наредних 10 година већ спреман да изађе пред Владу и посланике Народне скупштине.
“Говори се и о језику и писму и заштити ћирилице и нама јесте био циљ да се о култури говори јавно и стално, у медијима и у друштву. Култура не сме бити тема од секундарног значаја у овом нашем историсјком тренутку, ми морамо да учинимо као друштво велике напоре да култура буде водећа тема свих нас”, подвукао је министар.
Вукосављевић наглашава да културни живот једне земље чини да заједница буде витална, снажна и историјски постојана и поручио да ће Министарство културе учинити све да се реализују пројекти у складу са датим обећањима и потребама друштва и његове историјски врло значајне културе.
