Саветник председника Србије Драгутин Матановић рекао је да је за њега суштина у томе што је бомбрадовање Југославије било изведено мимо одлуке Уједињених нациија, а агресија на Југославију био је први корак новог светског поретка који су успоставиле САД и у том је смислу навео глобализацију у којој, каже, мале државе губе право да самостално одлучују.
Резултате тога, како је рекао, видећемо 2022,23. године, а његова је прогноза следећа:
"Путин ће бити на власти, кинески лидер ће бити на власти, Немачка ће имати новог канцелара, предвиђам да ће (Доналд) Трамп бити на власти и тада ће се одлучити да ли ће свет ићи у конфликт или глобални мир", казао је Матановић.
Шеф младог крила АБВ странке Пламена Зајачка сматра да је време да се уведу радикалне промене да би се очували мир и безбедност у Европи будући да се, каже, показало да УН нису способне да одрже мир.
''''Ми и разговор о миру, то је глобална тема, приоритет је рећи не милитаризацији, војним сукобима и мешању у територијалну целовитост суверених земаља'''', рекла је Зајачка.
Говорећи о лекцијама и поукама из догађаја од пре 20 година, нагласила је да је боље предузети нешто данас него ботити се са ратом сутра, те да је са тим циљем пре 10 дана установљен Покрет за мир у Бугарској.
''''Не желимо нуклеарне центре у Бугарској, не желимо да се НАТО базе постављене у нашој земљи из дефанзивних претворе у офанзивне'''', поручила је Зајачка.
Посланик Европског парламента из Летоније Андреј Мамикин рекао је да догађаји који су почели марта 1999. године представљају преломни тренутак, јер је НАТО, како је оценио, престао да буде одбрамбена организација.
Мамикин је рекао и да се стиди што су његове колеге посланици у ЕП гласали за резолуцију у којој се каже да Русија више није стратешки партнер европске заједнице, јер, како је рекао, сматра да обе стране једна другој могу у сваком тренутку да пруже руку пријатељства.
Заменик секретара Генералног савета за међународне послове Русије Андреј Климов рекао је да је НАТО створен са једним јединим циљем - да се супротстави Совјетском Савезу, те је додао да је након што је С С СР престао да постоји, Алијанса морала да пронађе оправдање за своје постојање.
Климов, који је и предсеник Комисије за међународне активности Генералног савета председништва странке Јединствена Русија, навео је да је план за бомбардовање Југославије направљен још у септембру 1998. године, уочи обележавања 50-огодишњице постојања НАТО, а да је повод пронађен тек у јануару 1999. године.
НАТО је, према његовим речима, чекао да се заврши прво проширење Алијансе после Хладног рата на још три земље - Мађарску, Пољску и Чешку.
Како је навео, те три земље ушле су у НАТО 12. марта 1999. године, а 12 дана касније почело је бомбардовање Београда.
"Тако је НАТО обележио свој полувековни јубилеј. Количина технике која је била укључена у бомбардовање говори да је то унапред планирана операција", рекао је Климов.
Подсетивши да је НАТО потом почео да примењује исту праксу у северној Африци, на Блиском истоку и другим местима, он је рекао да је Савет Руске Федерације донео одлуку којом је НАТО означио као главну претњу по мир и безбедност у читавом свету.
Он је додао да је Русија, након што је Косово једногласно прогасило независност 2008. године, предложила ЕУ и другим партнерима да се потпише нови споразум у оквиру ОЕБС који би, како је навео, правно обавазивао земље да полазе од принципа недељивости и безбедности.
"Безбедност једне земље не може бити постигнута на рачун друге земље", оценио је Климов додајући да Русија није добила одговор на то.
После таквог искуства, како је навео, врата Русије су отворена, али она ни за шта неће да моли.
"Ако буду створени потребни услови нећемо одбити озбиљне преговоре по питању обезбеђивања правно обевезујуће безбедносне сарадње", рекао је КЛимов.
Додао је да би Београд могао да буде једно од места одакле би се покренуо такав процес, јер се, казао је, у српској престоници, чак и након што је ЕУ увела санкције Русији, одржавају консултације посланика ЕП и Државне Думе и јер је Србија једна од "већих европских земаља" која није следила САД и увела "незаконите санкције" Русији.
На завршетку конференције "Двадесет година након бомбрадовања Југославије - лекције за европску безбедност у 21.веку" усвојен је завршни документ и то на српском, енглеском и руском језику.
Председница Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт оценил је да је основна тема с којом се суочавамо то да ли ће у свету да ојача мултилатерализам или унилатерализам.
Оценила је, међутим, и да унилатрализам више није могућ, а указујући на проблем глобалног загревања, повећање социјалне неједенакости, миграције и недостатак воде за пиће и хране, Лихт је упозорила да ће се целокупно човечанство суочити са огромним изазовима уколико не ојача међународне институције, пре свега УН И ЕУ.
Она је додала да је битно да сазрева свест у многим деловима света да је борба за мир - борба за демилитаризацију.
"Морамо да подстанемо нови покрет за уништавање нуклеарног оружја, јер се све оно што је изазивало страховито опасне инциденте 60-их, 70-их и 80-их година опет враћа на дневни ред као истинска опасност, уз остале проблем попут глобалног загревања, недостатка пијаће воде и хране и пораст вештачке интелигенције", упозорила је Лихт.
Закључила је да ствари могу да измакну контроли уколико ти стари и нови елементи не буду озбиљно регулисани и озбиљно третирани.
