Разлози које је 23 одсто Европљана навело као узрок анксиозности су забринутост због утицаја пандемије на њихове финансије и посао, док се 42 одсто Европљана плаши заразе вирусом. Кад је реч о утицају пандемије на ментално здравље грађана у Србији, петина испитаника потврдила је да се осећа више анксиозно него раније, док је 60 одсто испитаника рекло да је имало синдром сагоревања (burnout) или било близу њега.
Немир, стрес и поремећај сна као последица пандемије – Здравствени извештај Штаде који обухвата истраживање спроведено у 15 земаља Европе укључујући Србију, показује да у просеку четвртина Европљана пати од унутрашњег немира и стреса изазваног пандемијом. Уколико говоримо о Србији, трећина испитаника (31 одсто) потврђује да је карантин код њих изазвао велики стрес који је водио унутрашњем немиру, док је у исто време готово идентичан обим испитаника (29 одсто) рекао да не осећа утицај пандемије на ментално здравље.
Више од половине Европљана (52 одсто) сматра да је чињеница да нису могли да виде своју породицу и пријатеље најстреснији од свих изазова са којима су се суочили од почетка пандемије. Слично се осећају и грађани Србије: 51 одсто њих највише је бринуо недостатак контаката са блиским људима. Да би се ослободили стреса, 11 одсто Европљана испробало је онлајн курсеве јоге или медитације.
Други ефекти пандемије коронавируса су проблеми са спавањем које је имало 15 одсто Европљана. Усамљеност, потенцијални окидач и истовремено последица менталних здравствених проблема, погађа отприлике сваког четвртог Европљанина. У поређењу са људима старости од 50 до 99 година (24 одсто), млађи Европљани (33 одсто) више се осећају усамљено. Кад је реч о тзв. burnout синдрому, 54 одсто Европљана сматра да су у ризику од сагоревања; предњаче Пољаци и Руси са по 66 одсто, а следе Срби са поменутих 60 одсто.
Трећи међународни Здравствени извештај Штаде представља репрезентативну студију са више од 30.000 учесника. Институт за тржишна истраживање Кантар анкетирао је, за потребе Штаде, грађане старости од 18 до 99 година у 15 земаља – Аустрији, Белгији, Чешкој, Француској, Немачкој, Италији, Холандији, Пољској, Португалу, Русији, Србији, Шпанији, Швајцарској, Украјини и Уједињеном Краљевству - истражујући како је пандемија променила погледе и однос Европљана према свом здрављу.
