и тврди да она може бити исплативија од производње традиционалних култура попут кукуруза и пшенице, али захтева и много више времена и пажње, почевши од припреме земљишта, расада, садње, заштите од корова, вађења из земље, складиштења. Уз то, напомиње Першић, веома су важни временски услови јер батат, као тропска биљка, не подноси ниске температуре.
Он истиче да батат постаје све популарнији међу српским потрошачима јер грађани постају свесни колико је он здрав и користан у прехрани деце и одраслих. Тврди да је лековит, без масти и холестерола.
Србија за сада не извози слатки кромпир, док га највише увозимо из Хрватске. Цена килограма батата у малопродајним радњама у Србији креће се од 200 до 450 динара. Уобичајна дужина за тржиште му је 15-20 центиметара, а препоручена маса од 150 до 400 грама, мада тежина плода може достићи и неколико килограма.
У Институту за повртарство оцењују да улагања у производњу слатког кромпира нису већа од оних у производњу обичног, а уз употребу агротехнике, као што је обрада, прихрана, наводњавање, мере неге, принос слатког кромпира може бити и до 25 тона по хектару, у зависности од начина гајења.
Љ. М.
