Тако су акције „Енергопројекта” у данима када се очекивао расплет око њихове куповине-продаје, падале, да би већ након тога порасле, али је зато Комерцијална банка забележила пад цене акција. Дакле, раст акција једног дана не значи тренд који ће бити настављен јер већ за неколико дана оне могу доживети пад и обрнуто.
Но, на Београдској берзи нема акција многих великих српских компанија, иако би их морало бити. Наиме, уместо да велике компаније хрле на Берзу, где би биле на оку инвеститорима и лакше долазиле до јефтинијег новца за финансирање пословања, оне све више одлазе с берзанског тржишта. Брокерски стручњак Ненад Гујаничић објашњава за „Дневник” да домаћа берза још увек није постала тржиште у правом смислу речи, односно место где би компаније могле прикупити капитал и, самим тим, финансирати сопствени развој.
"Дакле, Београдска берза још увек не обавља основну функцију тог тржишта, док допринос њеном таворењу дају и представници државе којима нису у интересу транспарентност пословања и чисти рачуни па избегавају котирање највећих предузећа на тржишту", објашњава Гујаничић.
Наш саговорник указује на то да су домаће акције на берзама највише вределе у мају 2007. године, када је било доста капитала на малом тржишту који је винуо акције на нереалне вредности.
"Тада су неке од домаћих компанија, као што је Комерцијална банка, вределе и више од милијарду евра, док је, рецимо, ове недеље преузети „Енергопројект холдинг” имао вредност већу од 300 милиона евра, а сада је преузет на вредности од око 130 милиона", каже Гујаничић.
На питање зашто фирме повлаче акције с Београдске берзе, он одговара да то чине вољом њихових већинских власника, пре свега јер имају велике уштеде – мањи трошкови у погледу извештавања, одлучивања, а такође јер не могу да на њој имају директне користи, односно прикупе капитал. Велики подстицај за повлачење компанија с Берзе, тврди наш саговорник, дала је и сама држава када је праг за принудни откуп акција супустила с 95 на 90 одсто.
Но, збивања на домаћој берзи нису необучајена за земље у транзицији и ситуација је слична и неким другим државама које су ишле путем којим Србија данас иде.
"У транзиционим економијама није реално да берза настане сама од себе већ од државе, која има вишеструку функцију: доноси законе, регулише тржиште и креира тржишни материјал. Од тога у великој мери зависи развој берзе. До сада у Србији није била ниједна иницијална понуда акција, а управо је држава требало да буде покретач тих акција. При том, не треба изгубити из вида и секундарне ефекте листирања државних компанија – контролу пословања и ефикасније управљање", закључио је Гујаничић.
Заврше као ДОО
Када се компаније које су некада биле на Берзи повуку, могу се организовати у нижој организационој форми, пре свега као друштво с ограниченом одговорношћу. То им доноси флексибилност у управљању, ниже оперативне трошкове и мање обавезе према инвестиционој јавности. Међутим, како је објаснио Гујаничић, куповином 100 одсто акција власник компаније заробљава велики капитал, нема могућност финансирања путем емисије акција, нема сувласнике који би посбољшљли ефикасност управљања, није котиран на тржишту где би био оцењиван од инвестиционе јавности.
Љ. Малешевић
