Ипак, у појединим европским земљама се због смањења емисије штетних гасова од 2025. године очекује забрана производње и продаје аутомобила на дизел и бензин, а Немачка и Швајцарска донеле су законе о повлачењу свих возила произведених пре 2009. године. Због тога би се увоз половних возила у нашу земљу могао повећати, али то није никаква новост пошто се то већ годинама дешава.
Уз то, на домаћим путевима још увек има возила старих и више од две деценије, а по речима секретара Удружења нафтних компанија Томислава Мићовића, возла која би се сада могла увести имају савремене моторе с минималном емисијом загађујућих материја.
Он указује на то да се у Србији промена као у земљама ЕУ не може очекивати толико брзо. Истиче да се у нашој земљи највише троши баш дизел-гориво, пре свега у транспорту, и да је његова потрошња чак три пута већа од потрошње бензина и течног нафтног гаса заједно.
Занимљиво је да се и у европским земљама бележи пораст потрошње дизела, и то баш у транспортној делатности.
„Нафта ће још дуго бити најзначајнији енергент у превозу, а када је реч о дизел-гориву, оно ће бити и даље незамењиво у транспорту – аутобуском, теретном и свакако авионском јер је керозин дизелска фракција“, каже Мићовић.
Што се тиче погонског горива за путничка возила, Мићовић каже да је сигурно да ће релативно брзо доћи до супституције нафтних деривата, али је сиугрно да у Србији до тога неће доћи брзином која се најављује. Ипак, може се очекивати да ће ускоро градска возила, која саобраћају на краћим релацијама, у великој меру бити на струју.
За повећање коришћења еколошких горива/енергената изузетно је важно мотивисати грађане да купују возила која не користе фосилна горива. Због тога ће, указује Мићовић, промена структуре возног парка у нашој земљи зависити од мера подстицаја државе.
„У Европи се ради на томе да се обезбеде повољнији услови за коришћење енергената с мањим нивоом загађења и државна захватања за ТНГ су, рецимо, мања него у Србији. Изменом политике акцизног опорезивања у поседњих неколико година у нашојземљи је тај процес окренут у супртном смеру, што је коришћење ТНГ-а, као еколошки прохватљивијег горива, смањило“, каже Мићовић. Престанак производње возила која као погонско гориво користе нафтне деривате, а посебно дизел, додаје он, свакако ће довести до пада потрошње, што ће створити велики проблем произвођачима/рафинеријама.
Дизел-гориво, каже Томислав Мићовић, има највећу емисију загађујућих материја, без обзира на разна усавршавања мотора и горива, и то је разлог што у ЕУ желе да га замени у путничком транспорту. По његовим речима, у ЕУ су трошкови регистрације, уласка на паркинг... виши за возила која као погонско гориво користе дизел него неки други, мање загађујући енергент – ТНГ, струју, компримовани гас...
Он указује на то да се и у ЕУ и у региону приликом модернизације рафинерија улагало у повећање производње дизела.
„Треба се припремати за промене које су неминовне, али тешко да се може очкивати да ће производња и употреба фосилних горива брзо бити замењена неким другим енергентом. На то подсећа и еуфорија приликом најаве да ће биогорива, а потом и електрична енергија, заменити нафту, али се показало да процене нису биле засноване на реалним подацима. Такође, треба знати да је у Србији око половине укупне цене сваког литра горива захватања државе, те да би се и акциза на струју сигурно повећала, а уз то, поставља се и питање одакле струја за електровозила, пошто су хидропотенцијали у Србији већ искроишћени, па преостаје производња у термоелектранама, дакле поново фосилна горова“, каже Мићовић.
Д. Млађеновић
