Након великог интересовања грађана у Хрватској и Босни и Херцеговини, али и након његовог представљања у фебруару на конференцији о одрживој мобилности у Крушевцу, директор те компаније Крешимир Дворски за Танјуг каже да је већ неколико српских градова показало заинтересованост.
"У овом тренутку не могу рећи који ће то градови бити, али разговори су у току и надамо се да ћемо успети да помиримо прорачунске могућности са жељама градова и грађана који су поздравили увођење оваквог облика јавног превоза у Србији", истиче Дворски.
Додаје да ће пројекат заживети у оним градовима који распишу тендере за набавку система јавних бицикала из сопствених средстава или путем прекограничних сарадњи, што су најчешће ЕУ фондови.
"Некстбајк" је замишљен, наводи Дворски, као допуна јавном превозу која као и аутобуси, тролејбуси, возови и други облици јавног превоза, захтева 100 одсто инвестицију градова као што је то случај у већини светских метропола.
Међутим, Дворски указује да је финансирање тог система могуће и кроз спонзорство друштвено одговорних компанија, као што је то случај у Хрватској и БиХ где већ 20 градова има "Некстбајк", а користило га је до сада више од 30.000 корисника.
Да би такав пројекат био реализован, објашњава Дворски, потребно је прво испитати топографију, саобраћајну инфраструктуру, визије и стратегије градске управе у погледу одрживе мобилности.
"Градови треба да предвиде прорачунска средства за набавку опреме и одржавање система, али и да обезбеде дозволе за уступање јавних површина", додаје Дворски.
Упитан каква су очекивања, да ли ће заинтересованост грађана Србије за "Некстбајк" бити велика, Дворски одговара да је то питање које се чешто поставља, али и које се често постављало уочи отварања те компаније у Хрватску и БиХ, те да су прве реакције у 90 одсто случајева позитивне.
"Мада, примећује се и скепса и коментари као што су ''ма то ће све да покраду''. Већина грађана у Хрватској и БиХ, али исто тако и у другим земљама у региону била је јако срећна због увођења система јавних бицикала, а истовремено изузетно скептична по питању крађе и вандализма", наводи Дворски.
"И знате шта се десило?", наставио је, те констатовао да крађа уопште нема, а проценат вандализма десетак пута је мањи него у Паризу, Бечу, Варшави, Берлину и другим великим западним метрополама.
"А знате зашто? Па зато, јер ми Балканци заправо и нисмо тако лоши како сами себе доживљавамо. Имамо лошији стандард, имамо пуно економских и других проблема, али врло смо склони прихватању нових технологија", приметио је Дворски.
Још неки од разлога које Дворски наводи као разлоге који спречавају крађу јесу да су бицикли рађени посебно за јавно коришћење, дизајном другачијим од класичних бицикала који се могу наћи у продавницама, те, каже, "никоме не пада на памет да их краде и оштећује јер се лако и брзо нађу починитељи".
"Такође, сарађујемо с полицијом, осигурањем и градским управама, а сваки корисник мора прво да се региструје да би могао да користи систем који у реалном времену пратимо у софтверу", истиче Дворски.
Активирањем пројекта, поручује он, биће запослено минимално двоје до троје домаћих људи у сваком граду, зависно од величине мрежа станица с јавним бициклима, а индиректно, додаје, и више, јер компанија сарађује и са другим пружаоцима услуга у јавном саобраћају.
Упитали смо Дворског које су користи "Некстбајк" за локалну заједницу, а он одговара да је систем јавних бицикала пројект од јавног интереса и као такав смањује саобраћајне проблеме као што су бука, гужве, мањак паркинг места за аутомобиле, емисија издувних гасова...
"Директно смањујемо укупне трошкове инвестирања у јавни саобраћај јер је систем јавних бицикала финансијски пуно исплативији од набавке моторних возила, а истовремено еколошки 100 одсто прихватљив. Локална заједница профитира јер добија еколошки одрживу допуну јавном превозу, а град унапређује свој имиџ", објашњава директор компаније.
Цене најма за повремене кориснике, од земље до земље, крећу се од 30 до 100 динара за 30 минута, а годишња чланарина за сталне кориснике је од 2.000 до 5.000 динара.
Оно што тај систем чини јединственим у целом свету, наводи Дворски, јесте да једном регистровани корисници у било којем граду, могу да користите систем у више од 150 градова у 26 земаља на четири континента.
