Он је оценио да је за напредак економије Србије "Ахилова пета" развој малих и средњих предузећа, а да би, за промену те ситуације набоље, требало решити пореску процедуру и многа друга питања. Ако мала и средња предузећа не почну да расту, ви не можете да се развијате даље. Морате мотивисати грађане да буду приватници, да не чекају посао у јавном сектору, рекао је Верхиејен. Он је поручио да је, такође, неопходно спровести реформе у здравству и образовању и средства која се тамо усмеравају трошити на бољи начин, јер су те две области кључни изазов у Србији.
Верхиејен је као једну од кључних области навео и реформе локалних самоуправа и смањење превелике бирократије у њима, као и порески и инспекцијски систем на том нивоу. Како је објаснио, Влада Србија мора да спроведе те четири кључне ствари за развој привреде Србије како се, када истекне аранжман са међународним финансијским институцијама, не би понављале ггрешке које су чињене пре. Шеф канцеларије Међународног монетарног фонда у Београду Себастијан Соса оценио је да су макроекономска стабилност и отпорност финансијског сектора кључна ствар у реформама, а да су у последњих неколико година у Србији забележени импресивни резултати у фискалној консолидацији.
Потребно је још подршке у реформи државних предузећа и јавне управе, како би се направило боље пословно окружење, а потребна је и реформа која ће побољшати владавину права, као и укидање парафискалних намета, који су препрека пословању, констатовао је Соса.
Према његовом мишљењу, у реформама се виде неки резултати, попут наплате пореза, али постоје и индикатори који указују да се повећава број људи у сивој економији. Министар грађевине, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић је, подсећајући да је било много опструкција и проблема када су се реформе система у Србији тек дефинисале, а поготово у спровођењу, оценила да је учињено много, али да предстоји још доста посла. Она је најавила да ће се у наредном периоду радити на електронском катастру и електронским просторним плановима, на које се чека по неколико година, па се онда примењују "изнуђена решења".
Михајловић је прецизирала да је цвиљ будућих реформи у тој области да упис у електронски катастар буде за максимално три дана, а да се електронски просторни план уради за највише 12 месеци, што је "три-четири пута краће него данас". Министар за државну управу и локалну самоуправу Ана Брнабић је најавила да ће у тој области уследити реформе инспекцијских служби, које ће се радити заједно са НАЛЕД, а закон који је усвојен даје пуно простора за то.
Она је упозорила и на проблем што се, након успеха у борби против сиве економије и наплати пореза, девет одсто правних субјеката одјавило и прешло у "сиву зону", али да је ова Влада, за разлику од претходних, "рекла стоп" пракси да се могу контролисати само регистровани привредни субјекти. На Скупштини НАЛЕД изабрани су Управни и надзорни одбор, а усвојени су и циљеви за наредне четири године, од којих је први поново борба против сиве економије.
