Злоупотреби и неадекватним представљањем на тржишту највише су изложени производи од млека и меса, као и маслиново уље, риба и органска храна, навели су учесници.
Обманути могу бити сви у прехрамбеном ланцу, од потрошача преко трговаца до произвођача.
Онлине дискусију су организовали Делегација за ЕУ у Србији и Центар за европске политике како би представили начине кривотворења у прехрамбеној индустрији, али и мере заштите и безбедности у контроли квалитета које би преваре у овом сектору свеле на минимум.
„На основу 68.000 провера које су спроведене у продавницама, пијацама, аеродромима, морском лукама и индустријским домаћинствима 72 земље Европе, заплењени су лажни прехрамбени призводи, „fake food’’ у вредности од 53,8 милиона евра у периоду од децембра 2020. до јула 2021. године”, навела је истраживач превара у храни у Директорату Европске комисије за здравље и безбедност хране (DG Sante) Ева Зигнер, представљајући резултате акције Opson X.
Истакла је да је том акцијом заплењено 15.000 тона неадекватне хране за тржиште и 33 милиона литара пића.
Она је, такође, дефинисала појам преваре као кривично дело и закључила да би се сузбила оваква врста злоупотребе у Србији неопходно је да се сарађује са земљама ЕУ како би се провера квалитета робе приликом увоза и извоза подигла на виши ниво.
Начелник одељења за ветеринарску инспекције при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Зоран Ивановић истакао је да у преварама које се врше у индустрији хране треба да учествују, поред инспекцијских органа, и суд и полиција јер се ради о кривичном делу.
Председник Савеза пчеларских организација Србије Родољуб Живадиновић казао је да је у продаји такозвани „пекарски мед”, који није штетан по здравље, али због недостатака не може да се користи у исхрани већ за прављење производа од теста. Објаснио је да се променом декларације овај мед продаје као природни мед, иако нема ботаничко порекло меда.
Додао је да је заштита потрошача у надлежности Министарства трговине, туризма и телекомуникација и поручио да би све институције требало да се укључе како би се увео јасан правилник о томе шта одређени производ треба да садржи и како се производи, као и да се регулише питање злоупотребе и безбедности потрошача.
Говорећи о својој струци, навео је да се најчешће преваре дешавају код продаваца и произвођача роштиљског меса, где производ садржи нижи садржај протеина него што је на декларацији или мањи проценат јунећег меса него што је предвиђено.
На конференцији је објашњено да у ланцу прехрамбене индустрије преварени могу бити како потрошачи тако и произвођачи и трговци, али и закључено да је притисак нелојалне конкуренције највише на малим произвођачима.
Д. Млађеновић
