Тим новцем заправо радници у предузећима која одлазе у стечај или немају купца треба да се заувек опросте од радног места и фирме у којој су деценијама радили. Неспорно је да многе од тих фирми већ годинама заправо и не раде, као што је чињеница да су многе радиле али да нису исплаћивале плату. Сада када је држава „частила” раднике с 200 евра по години стажа, они су се нашли у великом проблему и дилеми: или да се пријаве за отпремнине као технолошки вишак или да остану при захтеву да им се исплате плате које им се годинама дугују. Наиме, испада да једно и друго не могу добити, мада реално једно с другим нема никакве везе.
Протеклих месеци директори многих предузећа у реструктурирању тражили су од радника који желе да им се исплати социјални програм да потпишу изјаву да одустају од потраживања према предузећу. Радници који нису хтели да потпишу понуђену изјаву, нису могли рачунати на исплату социјалног програма. У Министарству рада, запошљавања и социјалне политике, које доноси одлуку о технолошком вишку и одобрава исплату социјалног програма, тврде да с тим нису упознати, додајући да нису ни меродавни да арбитрирају између захтева директора и радника. Они социјалне програме и отпремнине одобравају оним предузећима која испуњавају законске услове, а они не предвиђају никакве уцене.
У Министарству привреде пак тврде да у члану 6 Владине одлуке о утврђивању Програма за решавање вишка запослених уз процесу приватизације за 2015. годину стоји да радници с послодавцем потписују споразум о начину исплате заосталих потраживања. Позивајући се на тај члан, у Министарству привреде сматрају да радници морају пристати на то да се привремено одрекну својих потраживања ако хоће социјални програм. Државни секретар Министарства привреде Драган Стевановић напомиње да, уколико радници неће да се одрекну својих потраживања, у том случају немају право да остваре отпремнину. Ипак, тврди, то се не тражи од једног или два радника већ тај споразум се потписује са свим радницима који су спремни да узму отпремнину и напусте предузеће.
Синдикати сматрају да у том члану који истиче Министарство привреде нигде не пише да радници морају пристатити на понуду послодавца и без динара се одрећи заосталих плата, већ да се о заосталим платама договарају, што значи да их се не морају одрећи или да се могу одрећи делимично. С друге стране, подсећају синдикати, неким радницима предузећа дугују више новца на име неисплаћених плата него што ће добити социјалним програмом. Када је тако, нема никакве логике да се одрекну дуговања на име неисплаћених плата да би добили много мање новца. Тим пре што су многи годинама радили без плате и сада су доведени пред свршен чин да бирају: или отпремнина од 200 евра по години стажа или неисплаћене плате.
Љ. Малешевић
Или плате или отпремнина, питање је сад
Како изврдати Неки радници „Симпа”, који су и сами били принуђени на то да се одрекну вишегодишњих плата које нису примали, прво су потписали изјаву о привременом одрицању од потраживања да би добили отпремнине. Када су их добили, њих 500 поднело је тужбе против „Симпа” и сада блокадом рачуна наплаћују оно што им фирма дугује, односно плате које нису добијали.
