Објашњавају да је сама дигитализација процеса пријаве радника која је сада спроведена у сезонским пословима нешто што би могло да се примени и на друге области које данас представљају генератор сиве економије.
Применом Закона о поједностављеном ангажовању на сезонским пословима знатно је смањена администрација за ангажовање сезонских радника у пољопривреди у односу на претходни систем где су сезонски радници били ангажовани по уговори о привременим и повременим пословима јер, кажу у НАЛЕД-у, више нема уговора на папиру и постоји фиксни износ пореза који се плаћа по дану.
Више од 95 одсто сезонско запослених радника у пољопривреди је 2017. године било потпуно непријављено и није имало било какав формалан статус у свом раду, а Марко Миланковић из НАЛЕД-а каже за Тањуг да оно што се показало као сјајно је да је данас пет пута више пријављених људи у сеозонским пословима.
То је, наводи, директно допринело са неких 30 милиона динара пореских и скоро 80 милиона динара у другим обавезама које послодавци плаћају држави.
