То потврђује и податак да у Војводини, по речима председника гранског синдиката индустрије, енергије и рударства УГС „Независност” Милорада Пановића, у ауто-индустрији ради близу 30.000 радника, што је око половине укупно запослених у тој делатности у Србији.
Домаћи произвођачи у том сектору привреде везани су за производњу у том сектору у Европи, а она је, због пандемије короноавируса, практично, стала. То је, наравно, утицало и на рад у погонима компанија ауто-индустрије које послују у нашој земљи па се током ванредног стања, које је потрајало готово два месеца, у њима углавном није радило, а у онима где јесте, капацитет производње био је смањен. Половином прошлог месеца ситуација се променила, привреда је у свим секторима почела да се буди па су и поједини погони у ауто-индустрији поново активни. Ипак, наглашава Пановић, динамика производње, односно успостављање уобичајеног обима рада у великој мери зависи од наставка производње у тој индустрији у Европи, односно европских партнера јер, док у европским фабрикама не буде производње, неће је бити ни тамо где се производе компоненте за аутомобиле.
– Процењујемо да је у ауто-индустриј у Србији ангажовано између 60.000 и 65.000 радника, а у погонима се производе компоненте за познате произвођаче – Рено, БМВ, Мерцедес, Фолксфаген, Фијат – каже Пановић. – У поједним фабрикама у нашој земљи производња је поново покренута, али се, углавном, и даље ради са смањеним капацитетима.
Треба рећи да је пандемија короноавируса у свим земљама изазвала поремећаје у раду готово свих сектора привреде, али је довела и до промене потрошачких навика. То је проузроковало пад куповине производа који нису неопходни, а међу њима су, свакако, и нови аутомобили, па опоравак у тој привредној грани, сигурно је, неће бити ни брз ни лак. Прекид пословања у ауто-индустрији рефлектоваће се и на раднике и на послодавце и у Србији, али и на много ширем плану. Због пада потражње за новим аутомобилима, мања је потреба за радницима, али ће она, кад буде успостављен уобичајени рад, расти. Како ће се послодавци понашати, зависиће од много фактора, указује Пановић, али, срећом, у Србији у том сектору није било озбиљнијих отпуштања, а кад се то и дешавало, без посла су, углавном, остајали раници којима није продужаван уговор о раду на одређено време. Једино је у фабрици „Хачинсон” без радног места остало 238 стално запослених.
– У компанији „Дрекслмајер”, као највећем послодавцу у тој бранши у Војводини, у којој ради око 6.000 радника, није било значајних отпуштања, а то се ни не очекује. Будући да призводња у Србији зависи од оне у Европи, може се очекивати да ће се, чим тамо буде покренута, то у позитивном смислу осетити и код нас – каже Пановић.
По његовим речима, ауто-индустрија у целом свету суочена је с великим падом потражње, а тиме и производње, па и познати произвођачи аутомобила, попут „Реноа”, још нису започели производњу.
И док је током варедног стања највећи број радника у ауто-индустрији користио годишње одморе, сада се, а док се не успостави уобичајена производња као пре пандемије, већина компанија определила за то да раднике упути на плаћено одсуство.
– Током плаћеног одсуства исплаћује се зарада чија висина зависи од колективних уговора – каже Пановић. – То, заправо, значи да би радницима требало да буде исплаћено 60 одсто просечне зараде из претходних 12 месеци, с тим што тај износ не може бити мањи од минималне зараде.
– Ауто-индустрија трпи велике губитке и многе компаније смањују трошкове, а то се, нажалост, најчешће одражава на запослене па је, рецимо, у „Реноу” у Француској без посла остало чак 15.000 радника. Сигурно је да су многа радна места у ауто-индустрији у Србији сачувана и због мера Владе Србије јер је помоћ била условљена тиме да се број запослених до јесени не смањи више од десет одсто па су се послодавци, у принципу, уклапали у то правило, што им је омогућило право да користе помоћ државе усмерену ка привреди – каже Пановић.
Д. Млађеновић
