Балцерович: Мере подршке држава да не буду дугорочно решење

МИНХЕН: Фискалне и монетарне мере, којима државе настоје да помогну својим привредама у условима кризе изазване пандемијом Ковид-19 су разумљиве и оправдане, али не смеју да постану дугорочне, јер “лак новац” не решава структурне и системске економске проблеме.
b
Фото: Tanjug/DW/peintskrin

Ово је кључна порука Лешека Балцеровича, професора економије на Варшавској школи економије и бившег гувернара Народне банке Пољске, са вечерашњег скупа у организацији ИФО Института из Минхена, на којем је учествовао и Танјуг.

Тема вебинара била је “Проблеми економског раста у ЕУ у време Ковид-19: Главни извори и потенцијална решења”.

Балцерович је повукао паралелу између корона кризе и оне из 2008. и истакао да велика финансијска криза није довела до трајних штета у глобалној трговини, као Ковид-19, иначе би опоравак од ње био још дужи и спорији.

Поред тога, додао је, старење становништва у напредним економијама се наставило, а њихови демографски профили су лошији него пре 12 година.

Глобални дуг у свим главним категоријама нагло је порастао, како у напредним, тако и у економијама у настајању. Цене финансијске имовине достигле су врло високе нивое, а глобално важне централне банке, пре свега ФЕД и ЕЦБ, водиле су током овог периода неконвенционалну монетарну политику, држећи каматне стопе на историјски ниским нивоима и бавиле се невиђеним штампањем новца, како би интервенисале на финансијским тржиштима, рекао је Балцерович.

Према његовим речима, сада нам је стигла нова криза у облику вируса Ковид-19, која ће, удружена са, како каже, штетним нуспојавама и проблемима вођења ултралабаве монетарне политике, бити тежа за превазилажење.

Међу те штетне нуспојаве убројао је спор глобални раст након глобалне финансијске кризе, нагли пораст глобалног дуга и надуване цене финансијских актива, додајући да је ”тешко порећи” да је томе допринела континуирана политика “монетарног лабављења”.

Мере економских подстицаја у актуелној кризи морају да буду краткорочне, а не да остану на снази у дужем року, упозорио је.

У супротном, расположивост обилног безусловног финансирања Европске централне банке могла би да ослаби политичку вољу за даљим спровођењем структурних реформи.

На питање Танјуга да ли актуелна корона криза може да доведе у питање идеју глобализма, Балцерович је рекао да, нажалост, има оних који ће ову ситуацију искористити као одбрану својих протекционистичких политика, при чему глобализација није ни на који начин допринела кризи, већ је, напротив, допринела опоравку после глобалне финансијске кризе.

Такође је навео да ће поремећаји на тржишту рада, односно мањак радне снаге због корона кризе, оштар пад глобалне тражње и дужина трајања мера ванредног стања довести до привредног пада на глобалном нивоу, као и на националним нивоима, ове године.

Дугорочнији изгледи раста зависиће, каже, од динамике епидемије и карактера економских мера, при чему ће на брзину и трајање опоравка, поред домаћих политика, у великој мери утицати и међународне политике, посебно оне које воде глобалне силе - САД и ЕУ.

Неселективне макро стимулације не смеју да блокирају тржишне процесе, поручио је Балцерович и закључио да убризгавање велике количине новца у финансијске канале и предузећа неће “излечити болесне привреде”, које имају структурне проблеме, као што ни лош лек не може да излечи болесника.

EUR/RSD 117.5792
Најновије вести