Борис Беговић, професор на Правном факултету у Београду, указао је на то да се судови у овим споровима највише позивају на Закон о облигационим односима, и то на члан 1065 који дефинише основне елементе које уговор о кредиту треба да садржи, а превиђају члан 1066 у ком се наводе накнаде, међу којима је и трошак обраде кредита, на чију наплату банке имају право.
Предочио је такође да осим Закона о облигационим односима, постоје и Закон о банкама, Закон о заштити корисника финансијских услуга, Закон о девизном пословању и мноштво подзаконских аката, које би судови требало ефикасније да применују.
"Када судије пресуђују без правне основе - то је почетак хаоса", рекао је Беговић, примећујући да су судови на северу земље углавном доносили одлуке у корист корисника кредита, а на југу у корист банака, па смо тако, како је рекао у шали, "добили нову поделу између Севера и Југа".
Истичући да се забрине "када популизам уђе у судове, али и у Народну банку Србије", навео је да му није јасно писмо које је НБС упутила прошлог лета банкама, а у ком им је предложила да наплаћују униформну накнаду, што по његовим речима, "није утемељено у закону".
"С таквим решењем, најсиромашнији ће плаћати накнаду 450 одсто више, а најбогатији 45 одсто мање", објаснио је Беговић, и констатовао да и централна банка, судови и многе друге институције и јавна предузећа своје накнаде изражавају и наплаћују као проценат.
Осврћући се на позиве појединих удружења за заштиту потрошача која подстичу клијенте да туже банке, професор Беговић је рекао да ће корист од тога имати само адвокати који ће једини сигурно наплатити своју услугу од оне стране која изгуби спор, а као куриозитет је навео да је имао увид у пресуду у којој је вредност спора износила само 561 динар.
Горан Питић, председник Управног одбора Сосијете Ззенерал банке, и професор на Факултету за економију, финансије и администрацију (ФЕФА), нагласио је да ће, ако се унесе елемент правне несигурности различитим тумачењем Закона и бирањем чланова из закона којима се образлаже одлука, то нанети велики ударац банкарском сектору, поготово ако одлуке буду имале елемент ретроактивности.
Питић је рекао да свако ограничавање било камата, накнада или провизија води ка стварању паралелног тржишта, и заложио се за јачање конкуретности међу банкама у смислу боље и повољније цене банкарских услуга уместо "плафонирања" цена.
"Доласком у нашу земљу стране банке осим капитала доносе још једну важну ствар, а то је етика пословања у складу са европским стандардима. Бојим се да ћемо изгубити њихово поверење у систем права и да ће страни банкари почети да одлазе", казао је он.
Такође је указао на потребу едукације клијената.
Поводом честих написа у таблоидима да су камате на кредите "зеленашке", напоменуо је да ризик премије земље утиче на висину камата, и да су оне ниже од премије ризика Србије. То је илустровао подацима да камате за општине, чак и у ситуацији када оне још немају комплетно пописану имовину, износе око 1,5 одсто, за велике фирме нешто мало изнад 1,0 одсто, а за предузећа средње величине између два и три процента.
Шеф Канцеларије Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), Данијел Берг, рекао је да уговор представља срж банкарства. Као анегдоту је испричао да је на почетку каријере увек био изненађен како то банка људима да новац, а они га врате.
"Шеф у кредитном одељењу ми је рекао да је то зато што функционише правни систем, а то је у овом случају уговор", поручио је Берг.
