Пут ка том циљу започео је у суботу - 16. марта јер је почео да важи Правилник који је донет у оквиру Закона о родној равноправности, а колико ће дуго то путовање и трајати - сада је тешко рећи.
Према подацима домаће статистике, у Србији има преко 459.000 жена, а и мушкараца који обављају кућне послове а нису за то плаћени.
У Војводини оних који обављају неплаћене кућне послове, по попису, има 127.020. Од тога су 108.848 жене, а 18.175 мушкарци.
Кућне послове, и то неплаћене, обавља 14.728 Новосађанки и Новосађана и то 12.514 жена и 2.214 мушкараца.
Дакле, особе који раде а не добијају новчану надокнаду за то, а најчешће је реч о женама, и даље ће тај посао радити под истим условима као и до сада - без накнаде у новцу, али ће моћи да знају колико тај рад кошта и колико ће у бруто домаћем производу бити учешће посла за који нису плаћене. То је, заправо, оно што пише у правилнику којим се у Србији ближе прописује методологија за обрачун неплаћеног кућног рада и обрачун вредности и учешћа неплаћеног кућног рада у бруто домаћем производу и који предвиђа и стицање права на здравствено осигурање по основу неплаћеног рада.
Правилник прописује и шта је све неплаћени кућни рад. То су послови за чије обављање се не остварује новчана накнада, што је, без сумње, прилично широко подручје. Иако Правилник нуди одговор који су то послови, не сужава много - вођење домаћинства, старање и брига о деци, о старијим и болесним члановима породице, послови на пољопривредном имању и, на крају, и сви други слични неплаћени послови.
Пошто сваки рад има своју вредност има га и неплаћени кућни рад, а колика је - то ће се утврдити на основу Истраживања о коришћењу времена које спроводи званична статистика у складу с методологијом коју прописује Евростат. А та рачуница је следећа - вредност неплаћеног кућног рада обрачунава се као производ укупног годишњег броја часова неплаћеног кућног рада (податак о томе обезбеђује званична статистика) и минималне цене рада по часу, исказане у нето износу. Што се тиче цене неплаћеног кућног рада, она се утврђује као минимална цена рада по часу у складу са законом којим се уређује област рада. Вредност неплаћеног кућног рада се утврђује на годишњем нивоу, најкасније до 31. децембра текуће године за претходну годину.
Иако се за рад у кући не добија зарада, он има своје учешће у БДП-у Србије. Тај податак се добија као количник утврђене укупне вредности неплаћеног кућног рада за претходну годину и података о вредности БДП-а за претходну годину, а који обрачунава званична статистика на годишњем нивоу. И, на крају, особе које немају здравствено осигурање по било ком другом основу, по основу неплаћеног рада у кући стичу право на здравствено осигурање у складу са законом који уређује област родне равноправности.
Када би жене биле плаћене за рад који обављају у домаћинству по тржишним ценама, њихова месечна зарада износила би око 72.000 динара, подаци су из истраживања Академије женског предузетништва из Новог Сада из половине 2022. године. До ове рачунице дошло се тако што се просечна тржишна сатница послова који се најчешће обављају у домаћинству и која износи око 600 динара помноже с четири сата дневно, колико жене у просеку проведу у неплаћеном раду у домаћинству.
По речима председника Савеза самосталних синдиката Војводине Горана Милића, синдикат поздравља доношење Правилника, али указује и да се за сада још мало зна о томе како ће он функционисати.
- У сваком случају, добро је што је он донет и што је пропознато да велики број жена свакодневно ради у својим домаћинствима без надокнаде, а добро је и то што ће по том основу имати здравствено осигурање - каже Милић. - Сада је потребно да се донесу подзаконска акта, која ће омогућити примену правилника и обезбедити да оно што у њему пише и функционише.
Д. Мл. – Д. У.
