Пензије су повећане 5,9 одсто на основу швајцарске формуле, тако да ће бити веће од 800 до 8.000 динара, у зависности од дасадашњих износа, а просечна пензија биће већа за око 1.600 динара и износиће 29.407 динара месечно.
Када је реч о повећању плата, медицински радници добиће повишицу пет одсто, док ће остали у јавном сектору добити најпре од 1. јануара повећање плате 3,5 одсто, а у априлу додатних 1,5 одсто.
Повишицу ће од јануара добити и припадници Војске, с тим да ће они у априлу добити и додатно повећање од 10 одсто, које неће бити линеарно.
Како је раније најављено, највеће повећање имаће војници по уговору - разводници, десетари, млади водници, па подофицири, а најмање увећање имаће официри.
Од јануара месечна минимална зарада за око 350.000 радника износиће 32.126 динара.
Минимална цена рада, без пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање, за период јануар - децембар 2021. године износиће 183,93 динара (нето), по радном часу.
БЕОГРАД: Од данас, 1. јануара 2021. године, неопорезиви износ зараде биће повећан са 16.300 динара на 18.300 динара месечно.
Тиме се обезбедује смањење фискалног оптерећења прихода које физичка лица остваре по основу рада.
У циљу подстицања запошљавања, изменама Закона о порезу на доходак грађана такође је предвиђено продужење важења олакшица за запошљавање нових лица до краја 2021. године.
Те олакшице се односе на право на повраћај дела плаћеног пореза по основу зараде новозапосленог лица од 65 до 75 одсто, у зависности од броја новозапослених лица, са 31. децембра 2020. године на 31. децембар 2021. године.
Изменама тог закона предвиђено је проширење пореског ослобођења код пореза на добитке од игара на срећу, на добитке остварене од свих посебних игара на срећу, укључујући и посебне игре на срећу када се приређују преко средстава електронске комуникације.
БЕОГРАД: Од 1. јануара 2021. биће напуштена досадашња контрола запошљавања у јавном сектору за које је била неопходна сагласност и дозвола Владе Србије и уведен флексибилнији систем, уз одређена ограничења.
Тако ће убудуће корисници јавних средстава сами доносити одлуке о запошљавању, сходно потребама и у зависности од новца којим располажу, уз одређено ограничење.
То ограничење се односи на запошљавање до 70 одсто од броја запослених који су напустили то предузеће током претходне године.
Уколико је, на пример, 10 запослених напустило једну установу током претходне године, максималан број људи који може бити запослен је седам.
О пријему новозапослених на неодређено и одређено време у својству приправника изнад тог процента одлучује Влада Србије.
Флексибилни систем запошљавања у јавном сектору утврђен је изменама Закона о буџетском систему, а важиће до 31. децембра 2023. године.
