Бранбић је то рекла на Пленарној седници Националног конвента о ЕУ, на питање да ли је задовољна оним што је овај сазив Владе урадио по питању животне средине и да ли је могло још нешто да се учини.
"Што се тиче животне средине урадили смо максимум, посебно када је реч о квалитету ваздуха. То је толико комплексан проблем и толико је дуго времена потребно да се те ствари исправе. Све што смо могли да урадимо, урадили смо", казала је.
Подсећајући да је усвојен нови Закон о обновљивим изворима енергије, Брнабић је рекла да је њим регулисано како се граде филтери за термоелектране.
Истиче и да је тим законом регулисано да у Србији први пут грађани могу да производе сами електричну енергију тако што ће уградити соларне панеле, као и да у оквиру тог закона први пут имамо и енергетски заштићеног купца за топлотну енергију.
"То ће нам помоћи даље. Направили смо правни оквир да људи којима је даљински централни систем грејања превише скуп и греју се на индивидуална ложишта, да могу да се прикључе и буду енергетски заштићени купци", казала је.
Премијерка је указала на то да сада закон даје простор да ће један од основних извора загађења поред термоелектрана, а то су индивидуална ложишта, моћи да се гасе, јер ће људи имати интерес и сигурност да се прикључе на централно грејање.
"Треба још додатно проширити мрежу, променити енергенте", казала је Брнабић.
Говорећи о дивљим депонијама којих у Србији има више од 3.500 и које су већински старије од шест деценија, Брнабић каже да је потребно решити и тај проблем како би се животна средина што мање загађивала.
У том смислу поменула је чишћење депоније Стањевине и тражење решења за депонију у Винчи.
"Пример депонија Винча, радимо са партнерима ИФЦ и Европском банком за обнову и развој. У последњем тренутку банка је изашла из пројекта јер су сматрали да постоји додатно прихватљивије решење за Винчу, што вероватно и постоји, али ово што имамо је упоредиво боље него што смо имали. Идемо у једно потпуно еколошки прихватљиво решење", казала је премијерка.
Када чистите депоније, како каже, то значи да морате негде да одлажете тај отпад.
"То значи улагање у изградњу трансферних станица и улагање у изградњу и проширење санитарних депонија и рад на рециклажи", навела је.
Говорећи о отпадним водама, Брнабић каже да се мора изградити постројење за прочишћавање.
"То да Београд нема ниједно једино постројење за пречишћавање отпадних вода је нешто што, какву год приоритизацију да урадите, то ће вам бити приоритет", истакла је.
Наглашава да у мало локалних самоуправа у Србији има постројења, као и да су оне грађене тако да је капацитет углавном много већи него што се тренутно искоришћава.
Истиче да самим тим то није ни одрживо за грађане да плаћају, а, како је рекла, морају да плаћају, јер се све инвестиције за заштиту животне средине плаћају.
