Динарска штедња је, како се наводи, крајем 2019. године износила је 79,5 милијарди динара, што је за 18,4 милијарде динара или за 30 одсто више у односу на крај 2018. и за више од четири пута изнад нивоа на ком је била крајем 2012.Раст динарске штедње у 2019. години је највећи годишњи раст од како се прате подаци, истичу из НБС.
Успон је наставила и девизна штедња становништва, која је повећана за 0,8 милијарди евра, достижући на крају 2019. године рекордан износ од 10,8 милијарди евра. Претходне године девизна штедња је била повећања за 0,6 милијарди евра.
Из Централне банке истичу да се континуирани раст динарске и девизне штедње остварује у условима смањења каматних стопа на орочену штедњу становништва, што "додатно указује да је поверење грађана у банкарски систем Србије на високом нивоу".
Додају да је најновија анализа НБС још једном потврдила да је штедња у домаћој валути исплативија од штедње у девизама - и у кратком и у дугом року.
Према резултатима те анализе, штедиша који је орочио 100.000 динара на годину дана и занављао орочење у периоду од седам година, у децембру прошле године би добио преко 30.000 динара више (око 260 евра) од штедише који је у истом периоду на девизну штедњу у еврима положио противвредност наведеног износа од 100.000 динара.
Такође, штедиша који је у последњих годину дана штедео у динарима, на улог од 100.000 динара добио је око 3.000 динара више (или око 25 евра) него штедишу који је у истом периоду на девизну штедњу у еврима положио противвредност наведеног износа од 100.000 динара.
Исплативост динарске у односу на девизну штедњу већа је, не само за годишње орочавање, већ и за штедњу орочену на краће и на дуже рокове.
Током претходних седам година, у случају орочавања депозита на три месеца, динарска штедња је била исплативија од штедње у еврима у око 85 одсто посматраних тромесечних подпериода, док је код орочавања депозита на две године, динарска штедња била исплативија од штедње у еврима у свим посматраним двогодишњим подпериодима орочења.
Из НБС наглашавају да је већа исплативост динарске од девизне штедње резултат монетарне и финансијске стабилности (ниска инфлација и релативна стабилност девизног курса), повољнијег пореског третмана динарске штедње, јер се камата на динарску штедњу не опорезује а камата на девизну се опорезује по стопи од 15 одсто, као и релативно виших каматних стопа на динарску штедњу у поређењу са штедњом у еврима.
"Релативна стабилност динара према евру постала је „нова нормалност“, наводи се у саопштењу НБС и прецизира да је девизни курс динара крајем 2019. био на сличном нивоу као почетком августа 2012., и да су девизне резерве крајем године износиле 13,4 милијарди евра, што је њихов највиши ниво од 2.000 године, од када се мере.
Подсећају да је међугодишња инфлација од краја 2012. године до октобра 2013. смањена са 12,2 одсто на 2,2 процента и да се од тада креће на ниском и стабилном нивоу који је у просеку испод 2,0 посто, као и да је ниво проблематичних кредита у укупним кредитима од 2015. смањен на 4,1 одсто, спровођењем Стратегије за њихово решавање.
Указивање на већу исплативост динарске у односу на девизну штедњу, део је стратегије динаризације финансијског система Србије која је један од приоритета Владе Србије и Народне банке Србије.
Као један од предуслова за одржив привредни раст базиран на домаћим изворима, већи степен динаризације финансијског система појачава отпорност на ризик промене девизног курса, а монетарну и фискалну политику чини ефикаснијом, додаје се у саопштењу.
Народна банка Србије ће, као и до сада, у сарадњи с Владом Србије, и у наредном периоду наставити да својим мерама, активностима и комуникацијом с јавношћу доприноси процесу динаризације, стављајући посебан акценат на исплативост штедње у домаћој валути, поручују из Централне банке.
