ДРИ: Прекршајне пријаве против 272 лица, 33 кривичне пријаве

БЕОГРАД: Државна ревизорска институција (ДРИ) поднела је у 2019. години 256 захтева за покретање прекршајних пријава за привредни преступ против 272 лица и 33 кривичне пријаве за 33 одговорна лица, на основу ревизије правилности пословања, каже председник ДРИ Душко Пејовић.
prijava
Фото: Tanjug/video, ilustracija

На конференцији за новинаре представљен је извештај о ревизији правилности пословања, а Пејовић је рекао да је истовремено ДРИ поднела 47 информација надлежним тужилаштвима по основу ове врсте ревизије на основу које се, каже, иначе подноси највећи број пријава.

Навео је да је 2019. ДРИ имала 60 извештаја ревизије правилности пословања и дала 714 закључака изведених у овој ревизији, а да је утврдила неправилности у укупном износу од 4,53 милијарде динара.

Каже да се највећи износ неправилности односи на јавне набвке, те да су поступци јавних набавки заиста поступци где се доста греши.

"Од 4,53 милијарде динара утврђених неправилности, 2,35 милијарди се односи на све пропусте и неправилности у јавним набавкама", каже Пејовић.

Он је рекао да је од 60 субјеката ДРИ код 52 утврдила неку грешку, неправилност или пропуст.

"Кроз ревизију правилности пословања ревидирали смо 19,96 милијарди динара и утрдили смо да од 60 субјеката, 52 субјекта имају неку од грешки, неправилности или пропуста. То је значјан број субјеката код којих постоје грешке неправилности и пропусти у јавним набавкама", каже Пејовић.

Укупан износ неправилности код расхода за запослене код ревидираних субјеката је, каже, 985 милиона динара или 22 одсто у односу на све неправилности утврђене ревизијом правилности пословања.

Тако је навео да се неправилности односе, на пример, на непостојање правног основа за обрачун и исплату зарада, као и на то да је неправилно утврђено радно време, односно оно је скраћено, а исплаћена је пуна плата.

"Било је и запошљавања изван прописа, а онда су за такво запошљавање исплаћене плате", додао је Пејовић.

У додели субвенција правним лицима, каже Пејовић, утврђена је неправилност у укупном износу од 357,43 милиона динара или осам одсто укупно утврђених неправилности.

Прецизирао је да је 224,62 милиона динара пренето путем конкурса, а да нису јасно утврђени критеријуми за доделу тих средстава, да је исплаћено 114 милиона динара државне помоћи, а да она није пријављена пре, него након доделе, те да је један субјект поделио државну помоћ мимо прописа.

ДРИ је, каже, утврдила укупну неправилност од 280,46 милиона динара у преузимању обавеза изнад одобрене апропријације, 489,44 милиона динара неоправилности код потраживања и 29,22 милиона динара код прихода и примања, док је код расподеле и уплате добити утврђена неправилност у износу од 24,16 милиона динара.

Пејовић каже да је ДРИ на односу ревизије правилности пословања дала 420 препорука субјектима, да се највећи број односи на расходе и издатке и то 164 или око 40 одсто, и на јавне набавке, 156 препопрука или 37 одсто.

"Три четвртине препорука се односи само на ове две области", додао је Пејовић.

Каже и да је на основу препорука датих у 2018. и 2019. остварена уштеда услед смањење расхода и издатака од 88,64 милиона динара, а повећана наплата потраживања, односно увећани приходи за 30,83 милиона динара.

Пејовић је нагласио важност ревизије правилности пословања и навео да без ње не бисмо могли знати да ли субјект ревизије троши јавна средства на законит начин.

Каже да је ревизија правилности пословања битна за јавни сектор, јер је функционерима поверено управљање јавним средсвима и од њих се очекује да ће их користити у најбољем интересу и у складу са прописима.

"Циљ ревизије у јавном сектору је да омогући државним ревизорима да изврше процену да ли су активности субјеката из јавног сектора у складу са прописима", додао је Пејовић.

Навео је да је од 2016. до 2020. на иницијатицу ДРИ измењен и допуњен 41 пропис, од тога шест пута је измењен и допуњен Закон о буџетском систему, а закони о јавној својини и ПИО три пута.

EUR/RSD 117.5755
Најновије вести