ПОЧИЊУ ПРЕГОВОРИ О МИНИМАЛЦУ Влада предложила повећање 10,1% од 1. јануара 2026. СИНДИКАТИМА ПРЕМАЛО, ПОСЛОДАВЦИМА И ПРЕВИШЕ

Реч је о ванредном повећању минималца у овој години, а преговори о редовном повећању минималаца од 1. јануара 2026. почеће у понедељак, 18. августа. Влада Србије је већ раније изашла са предлогом да то повећање од 1. јануара идуће године буде 10,1 одсто. Међутим, тим предлогом нису задовољни ни синдикати ни послодавци, свако из свог угла.

Док синдикати траже да повећање минималца буде веће, послодавци се не слажу са повећањем минималне зараде и предлажу да се минималне, као и зараде приближне минималној, ослободе плаћања било каквог пореза.

Уочи почетка преговора социјалних партнера о минималној цени рада од наредне године, председник Савеза самосталних синдиката Србије Зоран Михајловић рекао је за Euronews Србија да предложено повећање од 10,1 одсто није довољно и да треба да се иде са већим процентом повећања. 

"Ми правимо анализу и изаћи ћемо највероватније и са неком својом ценом", каже он. 

Михајловић наводи да SSSS осим већег повећања минималца, инсистира на томе да и остале зараде у Србији прате процентуално то повећање минималне зараде. 

"Оно чега се ми плашимо, а што ће евидентно доћи од јануара месеца, то је да ће, уколико не дође до повећања плата у свим секторима, доћи до компресије плата. Минимална зарада довешће до тога да ће уместо 100.000, негде око 500.000 радника бити у минималцу, односно велики број радника који имају зараде нешто веће од минималне, доћи ће на минималац", рекао је он. 

Михајловић сматра да ће то довести до великог незадовољства запослених у јавним службама.

Да ће послодавци бити вероватно уздржани код повећања минималне зараде каже за Euronews Србија почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић. 

"Видећемо још шта је захтев синдиката, видећемо да ли Влада остаје при оној пројекцији да би требало бити 10,1 одсто, али у сваком случају бићемо прилично код тога уздржани, с обзиром на то да нисмо добили баш нека очекивана побољшања што се тиче односа ка привреди, пре свега из разлога што се очекује значајно повећање цена електричне енергије", рекао је он. 

Он је навео да ће синдикати тражити веће повећање од 10,1 одсто. 

"Ми ћемо вероватно онда бити мимо тога, на контра од тога", рекао је Атанацковић. 

Он је навео да послодавци сматрају да не би требало ишта повећавати све док се не сагледа права ситуација и додаје да послодавци годинама траже да се примене неки реални критеријуми за утрђивање минималне цене рада, односно да се примени то колики ће бити предвиђен раст бруто домаћег производа и каква ће бити инфлација. 

Према његовим речима, послодавци нису више за линеарно повећавање неопорезиваног дела зараде.

С обзиром на то да је у јулу приликом утврђивања минималне цене рада од октобра ове године, неопорезиви део дохотка повећан са 28.423 динара на 34.221 динара, Атанацковић каже да тај део договора неће почети да се примењује од октобра ове године него тек од 1. јануара идуће године.

"Кажу да није могуће то применити док се не донесе буџет за наредну годину тако да физички није могуће спровести раније", рекао је он. 

Каква је рачуница

Михајловић је навео да је синдикат дао сагласност за ванредно повећање минималца од октобра зато што се ради о ванредном повећању и зато што сматрају да је то повећање требало да иде у првацу заштите најнижих слојева. 

"Најаве да ће бити ограничена маржа на неки начин нас охрабрује. Увек када смо најављивали повећање минималца, инфлација је појела све ефекте тог повећања. Ми смо били више за то да се цене задрже на том нивоу, да се повећава куповна моћ становништва, а не да сваки пут имамо све мању и мању куповну моћи. Без обзира што плате расту, куповна моћ становништва због цена, због инфлације, пада. Тако да ефекат буде контра од онога који ми желимо - да заштитимо, најниже слојеве. Нажалост, то се не дешава, јер ти људи све више и више трпе и све мање и мање могу да купују за тај новац", рекао је он. 

Да не би дошло до незадовољства запослених у јавном сектору, Михајловић каже да синдикат настоји да пре него што дође до усвајања буџета, ресорни министри разговарају са гранским синдикатима око процента повећања плате у свим секторима. 

Он наглашава да када је реч и о повећању минималца и о повећању зарада, мора да се води рачуна о томе да се инфлација задржи у оним границама у којима је она предвиђена.

Атанацковић каже да се за сада и даље тврди да ће инфлација остати у границама од четири одсто а раст БДП-а мало испод 2,5 одсто. 

Он наводи да је реално повећање минималца збир инфлације и раста БДП. 

"Ми не можемо да прихватимо као послодавци повећање мимо реалног, јер ми можемо да добијемо приход онакав који ће зависити од нивоа инфлације и који ће зависити од повећања наших могућности да једноставно наплатимо више", рекао је он. 

Атанацковић наводи да је у време кад се договарало о повећању минималца од окобра ове године, инфлација била испод четири одсто или приближно четири одсто и раст БДП 2,5 одсто, тако да би збир био 6,5 одсто. 

"Ако прихватимо 9,4 одсто и то средином године и поново повећавање од 10,1 одсто у јануару, ако се гледа од 1. јануара ове године до 1. јануара наредне године, то је чак повећање од 37 одсто. То није то мало", рекао је Атанацковић. 

Михајловић каже да је чињеница да су уопште плате у Србији још на ниском нивоу, да и даље имамо одлив мозгова, као и да се дешава да немамо квалификовану и квалитетну радну снагу у Србији. 

"Имамо један круг који иде у супротном смеру од оног како би требало. Ми требамо да развијамо земљу у смеру да нам млади људи остају овде, да могу да стварају своју породицу у овој земљи и да привреда и привређивање иду позитивном линијом са нашим домаћим радницима. Овде имамо неке стране инвеститоре који доводе страну радну снагу и онда не знам чему служе та подстицајна средства која се дају страним инвеститорима да би запошљавали сад у овом тренутку већински странце", рекао је Михајловић. 

Наглашавајући да немају ниша против страних радника, Михајловић каже да се доћи у ситуацију да ће у страним фабрикама којима држава даје подстицајна средства радити странци. 

"Мислим да је то потпуно промашена политика", додаје он.

(Euronews.rs)