И прошле године је Управа за спречавање прања новца проценила да ће и 2018. грађевинарство бити рањиви сектор, тачније, привредни сектор у којем се интегрише незаконито стечени новац. Осим грађевинарства, истицани су и угоститељство и хотелијерство, као и кладионице. Уз такву процену ишла је и констатација да је сада изазов за прање новца још већи због појаве и развоја електронског новца који омогућава упрошћено и ефикасно манипулисање трансферима и знатно отежава идентификацију клијената.
Неке прогнозе указују на то да је у грађевинарству, односно на тржишту некретнина, у Србији од 2000. године опрано готово милијарду евра. Контоверзне личности су прљавим новцем по Србији куповале земљиште и градиле пословне и стамбене комплексе. По правилу је реч о дивљој градњи, а када се то открије, изградња је далеко одмакла па се одустаје од рушења и иде на легализацију. До тог чина је новац већ опран, прљави кеш убачен у легалне токове и тешко му је ући у траг.
По објашњењу потпредседника Грађевинске коморе Србије Горана Родића, дивље тржиште некретина један је од главних катализатора прања новца у Србији јер су инвеститори углавном инвестициони фондови који су заправо „машинерија” за прање новца.
– Сигурно је и да се кроз грађевинске радове у дивљој градњи годишње оперу десетине милиона евра, стечених продајом наркотика, оружја или је богатство унето у земљу преко разних механизација – оценио је Родић.
И по оцени Драгољуба Рајића из Мрежа за пословну политику, велике инвестиције у грађевинарству су полигон за прање новца и утају пореза. Он наглашава да смо једина држава у Европи, поред БиХ и Албаније, у којој се порекло новца инвеститора у грађевинарство не проверава, додајући да, рецимо, Румунија, Бугарска, Македонија од инвеститора траже доказ о пореклу новца.
Министарство грађевине је, по речима Зоране Михајловић, и до сада у случајевима нелегалне градње обавештавало и достављало информације и пријаве, како Управи за спречавање прања новца, тако и Тужилаштву.
– Препознали смо да је такав споразум неопходан као механизам којим ће Министарство грађевинарства редовно обавештавати Управу о евентуалним сумњама до којих долази у обављању посла из своје надлежности, као што су издавање грађевинских дозвола, озакоњење објекта или инспекцијски надзор, а запослене ћемо додатно обучити да такве случајеве препознају – истакла је Зорана Михајловић.
Држава је прошле године усвојила Национални план за борбу против прања новца и финансирања тероризма, а у оквиру њега Министарство трговине, туризма и телекомуникације дало је упутство трговцима некретнинама за процену ризика од прања новца. Тако сада агенти за промет непокретности морају да примењују посебне смернице за процену ризика од прања новца, а то значи да они процењују ризик заинтересованог купца, био он физичко или правно лице. Будући купац стана скенира се и проверава његова биографија, да ли је осуђиван, а уколико је реч о предузећу, проверава се каква је његова пословна способност, из које државе долази.
Да се слути крај прању новца преко куповине некретнина и непокретности у Србији најављује и тек потписан споразум између Министарства грађевине и Управе за спречавање прања новца. Наиме, министарка грађевинарства Зорана Михајловић и вршилац дужности директора Управе за спречавање прања новца Жељко Радовановић потписали су споразум да би се сектор грађевинарства, који је таргетиран као један од потенцијално ризичних за прање новца, ставио под контролу.
– У документу који је Влада Србије усвојила прошле године наглашава се да се прљави новац пласира у некретине, најчешће у куповину непокретности – објаснила је министарка Зорана Михајловић. – Поменутим споразумом учинићемо сарадњу с Управом још ефикаснијом јер ћемо знати када и на који начин да реагујемо.
Љ. Малешевић
