Директор сектора за економске полсове у ЕПС Младен Сервенти је рекао да је ЕПС имао проблеме због лоше хидрологије у другом кварталу и појаве клизишта на коповима у Колубари, али да је, пре пореза, остварио позитиван резултат од две милијарде односно приход од 122 милијарде динара, од чега је 106 милијарди био приход од струје, што је био доминантан приход.
Додао је да је ЕПС имао расход од 120 милијарди динара.
ЕПС је у пословном подбилансу остварио позитиван резултат од осам милијарди динара. У трећем кваратлу се производња поправила и оцекујемо да ће тај тренд бити насталвјен до краја године. Процена је да ће финансијски резултат у трећем кваратлу и нарочито на крају године бити знатно повољнији и да ће ЕПС завршити годину са добити од најмање пет милијади динара.
Нагласио је и да ЕПС није имао никаквих проблема са ликвидношћу.
Наплата фактурисане електичне енергије је била изузетно добра, то јест 100,5 одсто и то је више фактурисане вредност за седам месеци, а план је био 95,25 одсто, рекао је Сервенти додајући да је најбоља била наплата код купаца на гарантованом снабедевању.
ЕПС је, такође, у првих осам месеци, икао није буџетки корисник, уплатио у буџет 68,5 милијарди дианра, од чега 32 милијарде кроз ПДВ и акцизе, затим кроз порезе и доприносе на зараде.
Очекивано је да ће ЕПС допринети буџету са више од 100 милијарди динара у 2017. години, рекао је Сервенти.
Како каже, добит од најмање пет милијарди динара, како се очекује, биће најлошији резултат у претходне три године услед поменутих тешкоћа, али се зато очекује да ће добит у 2018. и 2019. бити око 17 милијарди динара.
Напоменуо је да су те пројекције рађене без очекиваног повећања цене електричне енергије.
Сервенти је рекоа да је пројектовано смањење броја запослених у ЕПС-у тако да ће то предузеће крајем 2019. у односу на крај 2016. године имати за око 3.644 запослена мање.
ЕПС тренутно има нешто више од 30.000 запослених.
Предивђено је и смањење дистрибутивних губитака са 12,8 одсто у 2017. на 10,8 одсто у 2019, као и инвестиције у унапређење ефикасности, производних капацитета и друго.
ЕПС у наредном периоду може да оствари значајно добре фиансијске резултате, који ће обезбедити да се велики део трошкова ЕПС-а пребаци на привреду Србије. Такође, ЕПС у значајној мери доприноси стаиблности буџета Србије и упошљава привреду, истакао је Сервенти.
Он каже да се већина трошкова ЕПС -а пребацује на привреду Србије.
Тако је у првом полугођу 2017. на одржавање ЕПС потрошио 10 милијарди динара, а до краја године се очекује да ће то бити укупно 27 милијарди, а у инвестиције 13 милијарди док се до краја године очекује укупно 28 милијарди.
Сервенти додаје да се у наредним годинама очекује да ће то заједно достићи око 100 милијарди динара.
