''Интерес за Петрохемију постоји, а што се тиче појединости, преговори су у току и тешко је рећи какав уговор можемо очекивати. Мислим да ће ускоро доћи до решења'''', рекао је Боцан-Харченко за Танјуг.
Он истиче да очекује да ће сви започети пројекти бити реализовани у року и истиче да охрабрује то што у току најтежег, почетног периода пандемије ниједна од руских компанија ангажованих у Србији није стала.
Говорећи о заједничким пројектима Србије и Русије, подсећа да су их председници Владимир Путин и Александар Вучић у телефонском разговору пре неколико дана разматрали и изразили задовољство свеобухватном сарадњом двеју земаља.
''Наставак делатности Руских железница, отварање деонице гасовода и постројења ''Дубока прерада'', у ситуацији када се суочавамо са глобалном пандемијом, су велика достигнућа и показују да се, без обзира на извесно смањење трговинске размене, које је очекивано у садашњим условима, наша сарадња наставља пуном паром'', истиче Боцан-Харчанко.
Он је подсетио да је о приватизацији Петрохемије до сада било више разговора на свим нивоима, а и приликом отварања постројења "Дубока прерада" у Панчеву поводом чега је у новембру у Србији боравио председник управе компаније Гаспромњефт Александар Ђуков.
Када је реч о инфраструктурним пројектима на којима су ангажоване Руске железнице (РЖД), пре свега о радовима на деоници брзе пруге Стара Пазова - Нови Сад, чији је завршетак најављен до краја године, Боцан-Харченко истиче да ће Руске железнице завршити пројекат према уговору и додаје да је та пруга део европског инфраструктурног коридора и да се гради у складу са највишим стандардима и технологијама.
На питање да ли су Руске железнице заинтересоване да узму учешће и у изградњи наставка брзе пруге од Беогада ка Нишу, амбасадор каже да је та компанија дошла у Србију на дужи период како би, истиче, учествовала у реализацији неколико кључних и дугорочних инфраструктурних пројеката.
Додаје да сваки од тих пројеката, попут деонице брзе пруге Стара Пазова - Нови Сад, представља ''заокрет'' јер ће, истиче Боцан-Харченко, побољшати могућности Србије у области инфраструктуре, економије и интеграције у европске токове.
Руске железнице би требало да раде и обнову барске пруге од Ваљева до границе са Црном Гором, као и да изграде најмодернији диспечерски центар за управљање железницом у Србији, а руски амбасадор каже да је због ситуације са пандемијом тешко прецизирати почетак тих радова.
''Ситуација је веома тешка, не зна се када ће се криза завршити и могућа су ограничења везана за пандемију, али биће све у договореним роковима. Охрабрује нас то што у току најтежег, почетног периода пандемије ниједна од руских компанија ангажованих у Србији није стала и све је испуњено у року'', истиче Боцан-Харченко.
Он истиче и да је део националног гасотранспортног система, који омогућава Србији снабдевање руским гасом из Турског тока, отворен 1. јануара ове године, односно онако као што је било и уговором договорено.
Указује и на значај отварања Информационо-образовног центра Руских железница у Београду, који ће служити за обуку и усавршавање домаћих кадрова. То је важно не само са полазишта технологије и опремљености, већ и као потврда одговорног, озбиљног и хуманог односа те компаније према земљи у којој послује.
''То је потврда да Руске железнице гледају унапред, да желе да остане и да имају брижљив однос према народу и земљи и да желе да Србија има своје стручњаке обучене на најбољи начин. То је веома хуман, озбиљан и одговоран однос'', наводи Боцан-Харченко.
