И једни и други сада знају више о својим правима, али и обавезама, па се у ситуацијама, у којима потрошач/купац рекламира неки производ, решење тражи договором. Како би знали на шта имају право када купе неки производ најбоље би било да се потрошачи добро информишу о томе, али треба знати и да трговац има обавезу да купца тачно и прецизно инфорамише каква су му права кад купи неки производ . За оне који то не учине казне су велике - од 300.000 до 2.000.000 динара.
Сигурно је да највећи број продаваца ради савесно и у складу с прописима, али је сигурно и да има оних који покушавају да их заобиђу, због слободно би се могло рећи, малог ћара. Јер како другачије разумети то што има трговаца који купцу, након куповине неког електричних уређаја, кажу или дају папир с образложењем да производ има очекивани век употребе годину дана и при томе излази из законских оквира заобилазећи истину пошто је минимални законом прописан гарантни рок две године. Трговци који тако нешто раде - раде непрописно јер чак и приликом куповине малог електричног уређаја, који не кошта много, али кошта, купац остварује то право у складу са Законом о заштити потрошача. Уз то, гарантни рок од две године није нешто што продавац даје купцу већ је то просто законом прописано, баш као и то да гаранција не може бити краћа од тог временског периода.
Уз гарантни рок који траје две године, потрошачи/купци имају одговарајућа права уколико производ није саобразан, односно нема одговарајућа својства за редовну употребу. У случају да се производ рекламира у првих шест месеци од куповине купац има могућност замене производа или повраћаја навца. Након шест месеци од куповине не може се добити повраћај новца, али је могућа замена. Уз то, могућа је и поравка, али је за то је потребно да потрошач да писмену сагласност.
По речима правног саветника у Удружењу за заштиту потрошача Војводине Марка Драгића, гаранција од две године је законски прописана, а да би купац имао право да је искористи, потребно је да поседује фискални рачун, слип или неки други доказ о куповини конкрентног производа, а то може бити и чек, извод из банке или копија рачуна.
Ниједан трговац не може и не сме да скрати временски рок у којем важи гаранција и уколико се тако нешто деси купац може да се обрати тржишној инспекцији која је надлежана за такве ситуације, каже Драгић.
Како додаје, уколико се то и потврди казна за тај прекршај иде и до два милона динара.
Иако гарантни рок не може да буде краћи од две године, продавац или трговац ако жели, може да продужи гаранцију, а на тако нешто одлучује се све више продаваца или произвођача. Наравно, за то имају интерес пошто је конкуренција на тржишту велика и потрошачи су у прилици да изаберу најбољу понуду, односно да кућне апаарте купују и оним продавнцама у којима су трговци спремни да продуже трајање гаранције.
У том случају реч је о комерцијалној гаранцији и тада продавац или произвођач купцама обезбеђује неке додатане погодности. На нашем тржишту се гарантни рок углавном продужава на пет година, дакле уз законске две године обезбеђује се још три током којих је купацу обезбеђен готово исти ниво заштите за производ као и у периоду законског гарантног рока, каже Драгић.
Д. Млађеновић
