"Лично мислим да се приближавамо горњој граници повећања референтних каматних стопа", рекао је Ханић за ТВ Танјуг на питање где види границу повећања каматних стопа и шта ће бити са ратама кредита.
Ханић је подсетио да с обзиром на паритет каматних стопа Европска централна банка следи политику америчке централне банке а ми следимо Европске централне банке с обзиром на то да смо повезани са земљама евро зоне и да морамо такође да пратимо ту политику.
Досадашње повећање референтне каматне стопе дало је, како је рекао, одређени ефекат.
Стопа инфлације у САД је знатно опала као и у земљама еврозоне, код нас се знатно спорије смањује, али је оцењено да су стопе и даље релативно високе и да се споро крећу ка референтном оквиру, који је пожељан до краја 2023. године, рекао је Ханић.
"У том смислу очекујем, имајући у виду кумулативно дејство које ће се испољити у наредном периоду, као ефекат ранијег повећања референте каматне стопе и са друге стране процењујући одређене околности и факторе који утичу на не базну компоненту инфлације, лично не очекујем да ће доћи, осим до једног, евентулано два пута повећања референтних каматних стопа и да то повећање буде практично најмање могуће, а то је 25 базних поена, односно 0,25 процената", рекао је Ханић.
Нагласио је да морамо бити стрпљиви до краја године и прихватити овако релативно високе референтно стопе, односно каматне стопе код комерцијалних банака, релативно високе цене кредита, односно новца.
Према његовим речима, нажалост због разорних ефеката инфлације и страха из периода велике економске финaнсијске кризе и САД и Европа, па и ми у доброј мери, смо спремни да жртвујемо економски раст да би савладали тај феномен који је у економији индикатор да је привреда прегрејана, да треба да се хлади а најбољи лек за то је повећање референтне каматне стопе, односно цене новца.
На питање како да се народ избори са тим, Ханић каже да су пројекције биле оптимистичне.
"Очекивало се да ће се много раније оборити инфлација, да ће то обарање бити ефикасније и бржим темпом, али се то није догодило, зато централним банкама остаје тај најмоћнија полуга а то је повећање референтне стопе", рекао је он.
Што се тиче корисника кредита, када је реч о грађанима, зависи да ли су користили стамбене кредите, индексиране у еврима, да се индексирање врши тромесечно или шетомесечно, већ од септембра се може очекивати благо повећање рате, рекао је он и нагласио да се искрено нада да до тог повећања може доћи једном или два пута и то благо до краја године.
Каже ако би тако остало, то би оборило тражњу за кредитима, чиме би се смањила не само тражња грађана за кредитима, и преко тога успорила грађевинска активност која је повезана са десетинама других привредних активности, већ би то утицало неповољно на економски раст.
Према његовим речима и тражња за кредитима од предузећа, фирми, компанија би била успорена чиме би се успорила и инвестициона активност без које нема ни раста ни развоја.
У томе и јесте, како каже уметност, умеће креатора монатеране економске политике да одреде лекове у дози која ће обезбедити компромис између одређеног нивоа инфлације са једне стране и стопе економског раста са друге стране.
На констатацију да када говримо Европској централној банци, ниво каматних стопа није забележен 22 године а када говоримо о ФЕД-у 16 година, можемо да кажемо да је прошло време јефтиног новца и да ли може да се наслути колики временски период треба да прође да тај процес крене у смањење.
"Очекујем да почетком 2024. можемо очекивати постепено благо смањивање референтне а тиме и осталих каматних стопа, јер је то заиста услов без кога се не може остварити економски раст, без кога упадамо у нови крупан проблем, јер нема новог запошљавања, опада животни стандард... тако да уз одређену цену коју плаћамо сви, а то је жртва да поднесемо већи терет, веће трошкове живота, па и пад реалних примања, да бисмо створили здравију основу за бољи живот, бржи економски раст и стандард...", навео је Ханић.
На питање шта би рекао ако би га неко питао за савет да ли се сада кредитно задуживати или како превазићи кризу Ханић је рекао да би грађанима препоручио ако могу да се уздрже од узимања кредита да то учине осим у случају ако постоји целовита комбинација која може да покаже рачуницу да је коришћење кредита добро да би се остварили други циљеви.
"Најбоље је бити опрезан", рекао је Ханић.
