Из слободних зона пет милијарди евра

По речима министра финансија Србије Синише Малог, компаније у Србији које послују у оквиру слободних зона данас остварују приход од 4,9 милијарде евра.
Slobodna zona Zrenjanin Foto: Dnevnik.rs
Фото: Слободна зона Зрењанин Фото: Дневник.рс

Наводи да је 2012. године у слободним зонама у Србији – којих је тада било 11, пословало 25 компанија, а данас их има 80.

Слободне зоне у Србији су већ неколико година магнет за привлачење инвестиција. Од када је 2006. године усвојен Закон о слободним зонама, у Србији је формирано 14 слободних зона, од којих данас све, мање или више, послују успешно.

Виши саветник у Управи за слободне зоне при Министарству финансија Видак Томић објашњава да, уколико се посматра кретање економских параметара, попут вредност промета, остварене производње, извоза, висине инвестиција и броја запослених, најупешнија је Слободна зона „Крагујевац”. Следе Слободна зона „Суботица” и Слободона зона „Пирот”.

Од када је 2006. усвојен Закон о слободним зонама, у Србији је формирано 14 слободних зона, које данас, мање или више, послују успешно

– Вредност инвестиција реализованих у слободним зонама од 2008. године до 2017. достигла је око 2,3 милијарде евра, од чега је 1,8 милијарда инвестирана од 2012. до 2017. – објаснио је Томић. – Треба, међутим, нагласити да прилив инвестиција и покретање производње у слободним зонама активира и залеђе тих зона, односно привредна друштва која се појављују као добављачи, шпедитери, транспортери мултинационалних компанија, тако да прилив новца које су привукле слободне зоне знатно надмашује износ од 2,3 милијарде евра.

Слободне зоне у Србији налазе се у Апатину, Београду, Крагујевцу, Крушевцу, Новом Саду, Пироту, Прибоју, Смедереву, Свилајнцу, Суботици, Шапцу, Ужицу, Врању и Зрењанину. Србија је посебним законским актом уредила услове пословања у тим зонама. У њима је увоз и извоз робе и услуга слободан, на увоз робе намењене делатности и изградњи објекта у самој слободној зони не плаћа се царина и друге увозне дажбине, осим у случају када се роба ставља у промет на домаће тржиште. Затим, роба која се увози или извози из слободне зоне има третман царинске робе, њену контролу слободној зони обавља царински орган, роба која се из слободне зоне ставља у слободан промет на територији Србије подлеже плаћању царине и других увозних дажбина. Сировине које се увозе ради производње која је намењена извозу ослобођене су пореза и других царинских дажбина.

Љ. Малешевић

 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести