О томе сведоче и пословни резултати ИТ сектора јер је за првих 11 месеци 2018. извоз премашио милијарду евра, што је у односу на 2017. годину раст већи од 25 одсто. Наиме, укупни приходи ИКТ сектора у Србији за 2017. годину износили су више од 482,5 милијарде динара, а укупан извоз тог сектора тада је био 899 милиона евра. Ти резултати бољи су од оних остварених две године раније, када су укупни приходи ИКТ сектора били 463 милијарде динара, а извоз компјутерских улуга вредео 740 милиона евра.
Из кабинета председнице Владе Србије Ане Брнабић истичу да ИКТ сектор спада у најбрже растуће гране индустрије у Србији, с годишњим растом извоза од 20 одсто, те да је извесно да је то значајан потенцијал Србије. Влада Србије, указују из кабинета, свакако је препознала потенцијал ИКТ индустрије и, сходно томе, предузела конкретне кораке да би се обезбедио њен додатни раст и пружила нова визија развоја Србије, заснована на иновацијама.
Један од важних корака на том путу је да Србија има више кадрова у области информационих технологија и да се учење почне што пре. Тако је у основним школама прошле школске године програмирање уведено као обавезан предмет за пети разред, а у шестом разреду се учи Пyтхон, што Србију ставља у ред најнапреднијих држава у образовању у ИТ, истичу у кабинету председнице Владе. Све основне школе имају приступ интернету, а додатних десет милиона евра инвестирано је у приступ брзом интернету за школе у 2019. години.
У сарадњи с организацијама попут Фондације „Петља” или Иницијативе „Дигитална Србија”, све школе имају барем основну ИТ опрему и наставници су обучени за предавање ИТ предмета. Пројекат дигиталних уyбеника од ове школске године остварује се у 2.000 учионица, а инвестирање у потпуну дигитализацију уyбеника биће настављено и ове године. Ове школске године је готово пет пута повећан и број специјализованих ИТ одељења па их је сада у 36 гимназија широм Србије 44.
Из кабинета председнице Владе Србије указују и на то да се пореска политика мења у позитивном правцу да би се подржала улагања у истраживање и развој.
Тако је од почетка ове године омогућено да се оствари одбитак пореза на добит уколико предузеће улаже у истраживање и развој у Србији или на добро интелектуалне својине произведено у Србији.
Истовремено, повећани су и капацитети техничких факултета да би се омогућио упис 20 одсто више студената него пре две године. Уз то, кажу у премијеркином кабинету, око 100 милиона евра опредељено је за инвестиције у инфраструктуру да би се омогућило боље окружење за старт-апове, иновативне компаније и истраживање и развој, а неки од тих објеката се граде: НТП Нови Сад, НТП Ниш, најсавременија зграда за Институт „БиоСенс”, европски центар изврсности у области дигиталне пољопривреде... Будући да карова у ИТ сектору недостаје, организоване су преквалификације за запослене и незапослене. До сада је кроз програм прошло 800 полазника, а до краја године биће их око 2.000. Да је образовање везано за ИТ сектор све атрактивније, потврђује се и тиме што се у одељењима у којима се образују ти кадрови увек тражи место више, а на тржишту рада готово да нема незапослених с том струком. Они много краће чекају на посао, многи се запосле још док студирају, а компаније у којима раде обезбеђују им усавршавње и напредовање у послу. Када се томе дода да су зараде у ИТ сектору далеко више од републичког просека, не чуди што све више младих људи за свој позив бира управо ту област.
Д. Млађеновић
