Посебно су у том погледу активна удружења потрошача: тим поводом огласили су се Удружење за заштиту потрошача „Ефектива” из Београда и Удружење за заштиту права потрошача „Просперитет” из Новог Сада. Очигледно, ради се о материји коју треба веома пажљиво регулисати да би се избегли проблеми којих данас у раду извршитеља има и премного
Обе организације имају бројне примедбе.
У саопштењу „Ефективе” каже се, између осталог, да поверавањем посла извршитељима до сада није дошло до смањења трошкова већ су они енормно увећани. Они се питају да ли је у јавном интересу да се давањем нове надлежности извршитељима, и то у корист локалне самоуправе, увећавају ионако високе зараде извршитеља.
У име потрошача – пореских обвезника, Удружење за заштиту права потрошача „Просперитет” Нови Сад апсолутно се противи НАЛЕД-овој идеји да се јавни извршитељи овласте за принудну наплату пореза на нивоу локалне самоуправе, што укључује и порез на имовину грађана.
Нема сумње да би прихватање таквог социјално неодговорног предлога довело до појачаних тензија у друштву из више разлога, пре свега ако имамо у виду важеће стопе пореза на имовину. Порезе на имовину плаћамо по прогресивној стопи од 0,4 одсто тржишне вредности некретнине до чак невероватна два процента. Иако живимо у једној од најсиромашнијих земаља Европе, наметнут нам је највиши порез на имовину у Европи. Како тврде неки економисти, таква пореска политика може довести до тога да држава за само 50 година пореском обвезнику експроприше читаву тржишну вредност некретнине на коју се примењује та пореска стопа. Многи грађани погрешно мисле да је тако и у Европи, пошто им власт често спинује да све што ради, ради по европском моделу.
Међутим, такав харач на имовину не постоји у региону, ни у богатој Европској унији. Тако, на пример, у Немачкој, најбогатијој земљи Европе, пореска стопа износи 0,25 одсто од процењене вредности куће или стана, у Холандији 0,08 одсто, у Италији од 0,4 до 0,7 одсто, у Словенији тај порез се креће од 50 до 200 евра годишње, у Чешкој, и то у најскупљем Прагу, за стан од 110 квадратних метара у центру годишњи порез на имовину износи 600 круна или 2.747,04 динара, односно 23,25 евра, док у Луксембургу човек за кућу вредну пола милиона евра плаћа 51 евро годишње.
До проширења надлежнсти неће доћи преко ноћи. Радна група при Министраству правде Србије која ради на измени Закона о раду извршитеља неће им проширивати надлежност на наплату поменутог пореза. На рад јавних извршитеља било је много, чак премного примедби. Посебно се то односило на мешетарење код некретнина и продају те имовине будзашто, затим за често прекорачују овлашћења те на то да продају и имовину коју не би смели. Поступак извршења често се обавља у време када је породица или појединац чија се имовина плени одсутан, чак и у тешким тренуцима када су, рецимо, на гробљу због сахране сродника.
Посебно треба истаћи да се у неким европским државама, попут Мађарске, Хрватске, Ирске и Грчке, уопште не плаћа порез на некретнину у којој се живи (станови и куће).
„Просперитет” врди да поменути предлог носи многе контраиндикације. Новац пореских обвезника сливаће се у yепове извршитеља-предузетника, на име предујма без којег они не раде, и то само зато што Пореска управа није у стању да квалитетно ради посао за који је порески обвезници плаћају. Због наводно недовољних техничких и људских капацитета органа Пореске управе надлежних за принудну наплату, на помолу је својеврсна приватизација над дуговањима. Давањем нове надлежности извршитељима, преко леђа пореских обвезника умножиће се њихове ионако високе зараде, док ће се трошкови извршног поступка енормно увећавати, не само због проблематичног тарифника већ и неретко због пумпања износа и награде извршитељима. „Осиромашеним грађанима упућује се порука да ће, због њиховог кашњења плаћања превисоких износа пореза на имовину, Пореску управу и државу заштитити извршитељи кроз принудну наплату, избцивањем на улицу. Из наведених разлога, позивамо Министарство правде и Владу Србије да одбију предлог НАЛЕДА, уз молбу да нас Национална алијанса за локални економски развој више не штити сличним иницијативама“, стоји у саопштењу „Просперитета”.
Д. Вујошевић
