Оно што се пазари, не износи се из радње већ купац чека да му пакет стигне на кућну адресу. Тако поштанским каналима путују козметички препарати, али и мобилни телефони и слична техничка роба, књиге, одећа и обућа. Уопште, с новим могућностима продаје поштански саобраћај добио је на интензитету, а то захтева нова правила. Од јуче је у Србији почела примена новог Закона о поштанским услугама. Нови пропис усклађен је са законодавством Европске уније, актима Светског поштанског савеза и захтевима Светске трговинске организације. Сада је повећана одговорност оператера за штету на пошиљкама.
Једна од битних новина односи се на евидентирања броја личне исправе пошиљаоца приликом пријема вредносних и откупних пошиљки. То није унето у закон узалуд јер шансе које пружа е-трговина користе се и за слање пошиљки које су законом забрањене. Примери говоре сами за себе: тако су из Мађарске у Сенту послате мале тарантуле, из Перуа сушено воће гарнирано кокаином, резани дуван стиже са свих страна. Стизали су и препарирани алигатори, живе змије. Семе индијске конопље било је сакривено између ЦД-а. Хероин из Бразила био је сакривен у дечјим ципелицама. У ковертима и пакетићима често буде новац, али и драго камење, накит од племенитих метала. До сада су, по нашим прописима, једино цариници имали право да отворе и преконтролишу пакете и спрече доставу или слање уколико се садржај коси са законом. Уколико се пак ради о кривичним делима, о свему се обавештавају МУП и Тужилаштво и они даље покрећу поступак. Нови закон такође предвиђа казне, и то од 10.000 динара до три милиона.
Нови закон је предвидео и да се тежна писма смањи са 100 грама на 50. Остале поштанске услуге обухватају пријем, прераду и превоз и уручење пакета масе од десет килограма у домаћем поштанском саобраћају као и исту тежину у међународном. Осим тога, тарифиране су и додатне услуге.
Осим прописа везаних за поштански саобраћај, област легалног промета код нас је регулисана законима о трговини, о електронској трговини, о заштити потрошача и о оглашавању. У Министарству трговине, телекомуникација и туризма кажу да је код нас донет законски оквир који омогућава обављање и развој тог облика трговине. Тржишна инспекција током редовних контрола проверава пословање лица која су регистрована. Контроле се обављају по плану који се заснива на утврђеном стању у области инспекцијског надзора и процени ризика.
Роба која се продаје путем електронске трговине мора да испуњава иста правила као и у трговинама где се купац и продавац физички сусрећу.
Из Министарства трговине упозоравају потрошаче на то да буду обазриви када наручују робу електронским путем. Најбитније је да утврде да робу купују преко регистрованих продаваца. Трговац који је регистрован, односно уписан у регистар, обавезан је да поступка у складу са законом и добрим пословним обичајима. Куповином код регистрованих трговаца потрошач има право да добије информацију која му је неопходна те да учини прави избор. Има право да одустане од куповине на даљину без навођења разлога те да у року до четрнаест дана од дана пријема робу врати или уложи рекламацију.
Из Министарства трговине наглашавају да им се дешава да приликом контроле имају проблем да идетификују лица која продају робу или оглашавају продају путем интернета. Такође, дешава се да на сајтовима који нуде робу недостају прописани подаци, и то, рецимо, о праву на одустанк од од куповине а у складу са Законом о заштити потрошача, тако да при куповини у тим радњама треба бити обазрив чак и када се не наручује тарантула, пиштољ или нешто слично, где је већи део промета регулисан у Кривичном закону.
Д. Вујошевић
