Код грађана најповољнији извори за кредите

Рекламне спотове банка, које нуде повољно рефинансирање свих обавеза, прошарале су ових дана и нешто другачије понуде  Опортјунити банка и Прокредит банка позивају грађане да код њих ставе новац на штедњу нудећи камату од два и један одсто на годишњем нивоу за депозите у еврима.
Дневник/А. Ерски
Фото: Дневник/А. Ерски

Иако је то далеко испод онога што су банке нудиле пре неколико година, далеко је више од понуде у Недељи штедње у новембру 2016. године. Стручњаци сматрају да је интересовање банака за штедне депозите  добра вест.

- Ако банке позивају грађане да код њих ставе депозите то говори да расте интересовање клијената за кредитима - каже др Александар Васиљевић с Факултета за правне и пословне студије “Др Лазар Вркатић” у Новом Саду. - Депозити грађана су  за банке веома повољни извори финансирања. То су први знаци опорвака кредитине активности у Србији, али још увек доста скромни. Мислим да треба сачекати  Недељу штедње у новембру ове године, па уколико и тада банке понуде веће стопе него претходних година и наставе да позивају клијенте - то ће бити добар знак. Добро је што сада имамо повољније понуде за штедњу, али једна или две ласте не чине пролеће, па то важи и за понуду ових банака.

На камате од пар процената многи ће одмахнути руком јер су пре осам година банкари за депозите у еврима нудили стопе од шест до 10 одсто и исплаћивали штедишама камату унапред. Претходних година камате су биле све скромније, па су тако лане за улоге у еврима банке нудиле стопу од свега 0,30 одсто, или је иопште није било. Пошто сада неке банке нуде одређени проценат приликом штедње у еврима, може се рећи да је то помак.

- Сада је потражња за кредитима све већа и то је основни разлог што смо подигли стопе за депозите, а за нас је то повољнији извор финансирања од других - каже председник Извршног одбора Опортјунити банке Владимир Вукотић.

С тим да су депозити повољнији извори финансирања до којих се лакше долази слажу се и у Прокредит банци. Поред тога кажу и да банке које немају депозите на финансијском тржишту слове за финансијске куће у које клијенти немају поверење.

Ове две банке нуде флексибилне услове штедње. Камате се приписују месечно, а клијент може да подигне новац у сваком тренутку уз припадајућу камату до тог тренутка.Истовремено, клијент може да бира рокове орочења -  од три месеца, пола године, годину.

Прошле године у Србији је враћена последња рата старе девизне штедње. Уз високе камате, које су банке нудиле пре осам година, то је утицало и да се врати поверење у банке. Штедња у Србији из године у годину расте, а крајем марта ове године износила је 9,24 милијарде евра. Убедљиво највише се штеди у европској валути иако су динарске камате повољније и крећу се од 2,5 до 4,5 одсто.

Д. Вујошевић

Још има у сламарицама

Грађани Србији све више штеде, али простора за повећање депозита и те како има. Процене говоре да  грађани Србије код куће у фиокама, односно популарно речено у сламарицама, држе око 3,5 милијарде евра. Да је реч о значајној суми јасно је пошто је то скоро трећина регуларне штедње у банкама. Хоће ли их нове понуде банка мотивисати да се предомисле и новац донесу у банке, остаје да се види, а то зависи и од понуде на нашем финансијском тржишту.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести