Митровић је, на панелу "Колико је отпорна српска привреда - из перспективе инвеститора", рекао да је српска привреда захваљујући одговорном приступу државног руководства изашла из кризе током пандемије, али да је онда уследио оружани сукоб у Украјини и да је привреда опет нашла начин да предупреди све те негативне утицаје и да задржи привредни раст на неком реалном нивоу.
"Имаћемо ове године изазове и проблеме као и сви, инфлаторни притисци, пре свега у ЕУ, смањују тражњу за оним висококвалитетним производима, због чега ће бити смањена тражња и код нас", рекао је Митровић.
Каже да су се као веома отпорне гране показале прехрамбена индустрија и туризам.
Митровић је рекао да ће раст српског БДП у 2023. бити око два одсто, док ће у Немачкој бити од 0,5 до 0,7 одсто.
Казао је да су у најави још четири велика инвестициона уговора, али да још нису финализовани, због чега не може више да говори о томе.
"Надамо се више реинвестирању, домаћих и страних улагача. Постоје ризици политичке природе, Влада и председник воде избалансирану и опрезну политику, не улазе у непромишљене потезе, због чега на Србију сви гледају као на поузданог партнера", нагласио је он.
Поручио је да ће Србија опрезном и изблансираном међународном политиком водити рачуна да створи здрав амбијент за улагања страних и домаћих инвеститора, како би задржала раст и пребродила ову кризу.
"Очекујем ове године раст од два одсто и борићемо се да задржимо овај ниво зпаослености", додао је Митровић.
Председник клуба ''Привредник" Дракулић је рекао да је највећи проблем што амбијент српске привреде не креирају привредници.
"Криза нас тек чека, цунами тек долази, спремите падобране, све могуће одбрамбене мехнизме за оно што долази", рекао је Дракулић и додао да се још не зна када ће рат у Украјини да се заврши, да и даље постоји велика инфлација, да следи дужничка криза, отпуштања, социјални немири...
Такође, истакао је да је корупција зло српске привреде, али и то што је држава распродала своје ресурсе.
"Србију кошта корупција између 1,5 милијарди и две милијарде евра годишње", додао је Дракулић.
Регионални директор за Западни Балкан у ЕБРД Матео Коланђели је рекао да је, ипак, чињеница да је спрска економија била прилично отпорна на претходне две кризе.
Каже да је енегетика структурна слабост српске економије и да је очигледно да лигнит више није будућност у Европи.
Конађели је рекао да ће бити веома значајно то што ће прва аукција за струју из обновљивих извора енергије бити спроведена у Србији на пролеће.
Генерални директор МК групе Михаило Јанковић је рекао да се отпорност привреде гради и долази кроз тешка искуства
Ипак, морамо да размишљамо позитивно без обзира на комплесност ситуације у свету, казао је Јанковић.
Он је рекао да је у последњих 15 година, од 2008. до 2022, вредност БДП била укупно 601,6 милијарди евра, а инвестиције 17,9 одсто.
Према Миленијумским циљевима за развој УН препоруке је да инвестиције буду 25 одсто БДП-а за земље развоја као што је Србија.
"То значи да је у Србији инвестирано 107,9 милијарди за ових 15 година, штго значи да смо пропустили да инвестирамо 42,5 милијарде. Да смо то урадили ми бисмо данас имали БДП између 80 и 90 милијарди евра годишње уместо око 60 милијарди", рекао је он.
Јанковић је поручио да немамо другу опцију него да више инвестирамо.
"Ове године имамо јавне инвестиције око седам одсто, стране око шест до 6,5 одсто, и да би дошли до тих 25 одсто, треба нам 12 одсто домаћих инвестиција. МК група ће ове године инвестирати 400 милиона евра", рекао је он.
Јанковић је поручио да без инвестиција нема развоја, као и да су домаће инвестиције покретач развоја српске привреда и да ту нема никакве дилеме.
Председник Америчке привредне коморе у Србији (AmCham) Стефан Лазаревић је рекао да постоји доза оптимизма за српску привреду ако се погледају резултати из прошлости.
Ипак, ова криза је открила да морамо брзо да решавамо проблеме у сектору енергетике, додао је он.
Стефановић је истакао да је AmCham дефинисала четири области које могу краткорочно да допринесу смањењу кризе и да од Србије направе модерно пословно окружење, а то су наставак дигиталне трансформације, унапређење здравствене заштите, боље регионалне економске интеграције са циљем достизања чланства у ЕУ и спровођење Зелене агенде.
