Да није пандемије коронавируса, цела та процедура би већ била завршена, али чак и овим темпом, уз сва померања и одлагања, Вршац се у тој области афирмисао као лидер, будући да је од јесени 2017. године успео да 15.117 хектара расподели на 5.500 учесника. Тиме су завршене још три катастарске општине, односно пет целих (укључујући Велико Средиште и Павлиш) и део једне (Вршац 1) од укупно 23.
– Средином септембра је била последња седница Комисије за комасацију на којој су донета решења о расподели комасационе масе, а с обзиром на то да је она требало да се деси у мају, све се померило три-четири месеца – каже члан Градског већа за пољопривреду и заштиту животне средине града Вршца Слободан Јованов. – Град је изашао у сусрет и учесницима комасације делио решења преко месних заједница, међутим, на тај начин смо поделили око 30 одсто од укупног броја, а остатак сада шаљемо поштом. При крају године Комисија ће да каже колико смо поделили, а колико њих не можемо да нађемо јер су ко зна где, па онда оно што преостане стављамо на огласну таблу.
При овој комасацији надзор је први пут припао Републичком геодетском заводу, те ће контрола елабората, који прави извођач радова – Град Вршац – трајати краће. Чак су, по речима Јованова, били интересантни и ГИЗ-у, који је учествовао у делу комасационог процеса финансирајући процену утицаја животне средине и држећи обуке за чланове Комисије и чланове Одбора учесника комасације.
– Ствари које комасација доноси су бесплатно решавање имовинскоправних односа, укрупњавање поседа, уређење инфраструктуре, а при том се стварају и повољнији услови за економичнију и ефикаснију пољопривредну производњу. НАЛЕД је радио истраживање које је показало да је, баш на основу комасација у Војводини, директна уштеда на основу инпута за производњу, семена, ђубрива и горива, око 4.200 динара по хектару! Сматрамо да је то директна субвенција тим људима... – указује наш саговорник
У три катастарске општине – Уљми, Влајковцу и Избишту, на почетку комасације просечна површина парцеле је била 0,47 хектара, а сад износи 2,34, што значи да је у атару било 18.905 парцеле, а потом 6.491. Тако су укрупнили и земљиште које је у власништву државе.
Иако је цео процес комасације био транспарентан и директно укључивао заинтересоване учеснике, жалбе нису изостале.
– На ових 30 одсто подељених решења имамо шездесетак жалби, што је око 3,5 одсто, а очекивали смо много више – каже Слободан Јованов. – При том, 31 жалба је а конто грађевинског рејона. Акценат смо стављали на пољорпивредно земљиште јер од тога људи живе. Мада, било је и оних који су приложили жалбу због штампарске грешке... Такође, доста је незадовољних и расподелом земљишта на основу квалитета јер им је сметало што су добили бољи квалитет земљишта, али мању површину иако су знали да их таква расподела очекује.
– У претходној процедури смо у КО Вршац 1 потпуно бесплатно урадили експропријацију 15 хектара земљишта за обилазницу око Вршца, а 20 хектара је уређено за будућу индустријску зону „Север”. За те три катастарске општине смо проширили сеоска гробља, а издвојена су и земљишта за неке будуће индустријске зоне, при том, легализовани су и фудбалски стадиони који су се водили као пашњаци – напомиње Јованов.
Град Вршац има око 65.000 хектара пољопривредног земљишта, од којих је сада завршена комасација око 35.000 хектара у пет и по катастарских општина. То значи да је у 18 КО остало још око 30.000 хектара, а у плану је да се од почетка наредне године крене у израду нових програма за комасацију.
Л. Радловачки
