У овом тренутку радно је у свим комапнијама чланицама „Војводина метал кластера”, а то је 150 фирми с више од 8.000 радника. Углавном то су компаније произвођачи машинских делова и опреме, процесне опреме, пољопривредне механизације, произвођачи металних производа и пружаоци различитих услуга обраде метала.
– Металци, нажалост, имају искуства с различитим кризама и друштвеним догађајима који су доводили у питање пословање, рад и развој – распад СФРЈ и великог заједничког тржишта, економске санкције и ратови у земљи и окружењу, велика економска криза 2008. године – навео је менаyер „Војводина метал кластера” Зоран Пекез. – Успели су да издрже све кризе и да остану један од највиталнијих делова привреде Србије, што је посебно показало пословање у време светске економске кризе 2008–2010. године.
По његовим речима, снабдевање сировинама још увек није проблем зато што, као произвођачи, имају део у сопственом складишту и што се велики део сировина налази у складиштима домаћих добављача (трговаца) који су већином чланови кластера.
– Потенцијално, уколико би ова ситуација потрајала дуже од два-три месеца, јавио би се озбиљан проблем обезбеђивања репроматеријала због проблема у транспорту, саобраћају, границама и, наравно, у раду и стању робе на лагерима наших иностраних добављача – наглашава Пекез. – Извоз и даље постоји јер се спроводе раније закључени уговори, али се до нових уговора сада тешко долази зато што су земље који су главни спољнотрговински партнери – Немачка, Италија, БиХ, Русија и други, озбиљно погођене новонасталом кризом.
Менаџер Кластера каже да потенцијалне губитке због пандемије, којих ће сигурно бити, тренутно није могуће коректно процењивати.
– Не можемо унапред претпоставити колико ће све ово потрајати, каква ће бити тражња на домаћем и иностраном тржишту и какав ће бити одговор на кризу земаља – наших главних спољнотрговинских партнера. Извесно је да ће опоравак бити дуготрајан и тежак.
Чини се, наглашава, да сада на светској сцени долази до „смене цивилизација”, чему и ми присуствујемо.
– У светлу актуелног понашања главних актера на светском тржишту робе, али пре свега капитала – САД, Кина, ЕУ, Русија… – евидентно је да долази до промене парадигме и потпуно нових, иако током светске економске кризе 2008–2010. опробаних односа према новцу као роби. Најављени и обећани пакети помоћи сопственом становништву и привреди изражени у стотинама и/или хиљадама милијарди долара – пример САД, Немачка, ЕУ и сл. – неће проћи без новог штампања новца и последица које штампање новца само по себи носи.
Србија је мало тржиште, наводи, али је ипак део светског тржишта и међународних економских односа, па ће се све промене на светском рефлектовати и на домаћу привреду.
– Металски сектор јесте погођен кризом, као и све друге гране, али у овом тренутку не као хотелијери, туризам, угоститељство… Зато позивамо привреднике да у време трајања пандемије организују рад у својим компанијама у складу с препорукама стручњака и Кризног штаба, чувајући пре свега здравље и животе својих запослених, не прекидају производњу и не отпуштају запослене. Уједно, позивамо и запослене да покажу разумевање и поштовање актуелне ситуације које проузрокује проблеме власницима компанија као и запосленима, те да заједнички – јединствени и дисциплиновани – сачувамо наше комапније за времена која долазе. Позивамо и све грађане да у овом часу будемо јединствени и дисциплиновани у поштовању препорука стручњака и Кризног штаба – нагласио је Пекез.
– Од Владе Србије очекујемо сет мудро осмишљених, циљано одабраних и дугорочно постављених мера у чијем ће средишту пажње искључиво бити домаћа производња – истакао је Пекез. – Сав новац који имамо, треба да усмеримо у домаћу производњу и нигде више. Треба да се окренемо инвеститорима који инвестирају реално и поштено, а не онима за које инвестира наша држава од нашег новца. Све мере које буду предузимане неће дати очекиване резултате уколико процедуре, документација и гаранције буду компликоване. Поступак доделе подршке за привреду и предузетништво мора бити апсолутно јаван и транспарентан, заснован искључиво на економским законитостима и лишен било којег личног интереса неформалних група и/или појединаца.
З. Делић
