Србија нема времена за чекање, нама је важно да се што пре повежемо с Европом, јер је много времена већ изгубљено, рекла је Михајловић на панелу на Копаоник бизнис форуму под називом „Развој инфраструктуре у региону - претпоставка чвршћег повезивања“.
Она је као пример навела да је Србија кад је 2012. почела да улаже у железницу, ушла у тај процес са најмање 10 година закашњења, а да су за то време други улагали у Коридор 4, иако је та рута дужа од руте Коридора 10.
Сви су добродошли да улажу у Србију, али све што се гради у Србији, без обзира на то одакле долазе извођачи, мора бити усклађено с европским стандардима. Примера ради, за брзу пругу Београд-Будимпежта изабрано је нотификационо тело које ће проверавати да све што се гради и уграђује, од почетка до краја пројекта, буде у складу са свим стандардима, рекла је Михајловић.
Наук који имамо из претходног периода јесте, како каже, да пројекти морају да буду добро припремљени како би могли да се реализују ефикасно и у року.
Оно што касни, попут пројеката на Коридору 10, није проблем ни новца, него што нису били добро припремљени пројекти или на време завршене експропријације, додала је Михајловић и нагласила да посебна пажња мора да се посвети и пројектантским кућама чији капацитети често нису довољни.
Шефица регионалне Канцеларије за Западни Балкан у Европској инвестиционој банци (ЕИБ) Дубравка Негре рекла је да је Коридор 10 у Србији најзначјанији и највећи инвестициони пројекат ЕИБ-а.
Више од 600 милиона смо само ми издвојили за финансирање тог коридора, а прошла година је била рекордна што се тиче инвестиција у овај регион - скоро милијарду евра, рекла је Негре.
Она је додала да је важно покретање нових инвестиција упоредо с наставком изградње инфраструктурних пројеката који су започети последњих четири, пет година.
Велики део, каже, отишао је транспортну инфраструктуру јер се без ње не може повећати конкурентност овог региона, нити остварити боља повезаност.
Она је додала да се ни ниво инвестиција не може повећати ако нема адекватне и развијене траспортне инфраструктуре, као ни повећати извоз и унапреддити и повећати производни капацитети.
Мислим да су то земље у региону препознале, а то се види по нивоу улагања и започетим пројектима. Прошле године у Србији је уложено више од 250 милиона евра у транспортну инфраструктуру за нове пројекте, од око 500 милиона потписаних нових финансијских уговора, рекла је Негре.
Она је додала да је важно што је Влада Србије препознала да није само друмски саобраћај потребан за ефикасно повезивање, већ и железнички који је често безбеднији, сигурнији, ефикаснији, а и бољи са аспекта заштите животне средине.
Негре је додала да је такође важан и ваздушни саобраћај, као и улагање у речни саобраћај будући да овај регион има велкики потенцијал река и речног транспорта, а он није био у фокусу последњих неколико деценија.
Мислим да је Европа препознала да су речни коридори будућност и Србија иде у корак с тим размислсјањем, приметила је Негре.
Главни банкар за инфраструктурне пројекте на Западном Балкану Међународне финансијске корпорације (ИФЦ) Милица Средановић је рекла да је ИФЦ активан са око 200 пројеката у транспортном сектору глобално.
Наша инвестициона активност је у последње две или три године била интензивна у Србији. Финансирали смо ветропаркове, радимо на пројекту Винча у београду, а најзначајнија инвестиција нам је била концесија за аеродорм Никола Тесла у Београду, рекла је Средановић.
Министар саобраћаја и веза Владе Републике Српске Неђо Трнинић је представио актулене пројекте додајући да до сада имају изграђених 106 километара аутопута у Републици Српској.
Он је рекао да планирају бројне нове пројекте и даће им у фокусу бити повезаивање аутопутем са Београдом преко преко Коридора 5 Ц, као и преко аутопута који ће се градити од Београда до Сарајева.
Све нам је усклађено са плановима у Србији, рекао је Трнинић.
Копаоник бизнис форум завршава се сутра.
