Конференција је посвећена феномену масовног преласка на рад од куће и и условима да то постане пракса и након окончања пандемије.
Помоћник министра трговине, туризма и телекомуникација Милан Добријевић рекао је да су компаније у ИТ сектору прилично лако и пребациле практично комплетне капацитете на даљину.
„Србија је показала висок ниво отпорности на отказе, а такође оператори и већи и мањи су показали велику отпорност и обезбедили добар ниво услуге у овој сложеној ситуацији, нарочито у марту на почетку епидемије“, рекао је Добријевић на онлине конференцији.
Додао је да су многи сектори успели да се прилагоде и да имају контролу над ситуацијом.
„Ковид је натерао и оне који су имали отпор према коришћењу дигиталних технологија. Имамо групу фантастичних привредника који су спремни да се прилагођавају, али и оне којима ипак треба објаснити да је ово нека врста прилике. Предузетништво подразумева брзину, способност прилагођавања, а не инертност и морају схватити да се сами морају изборити“, рекао је Добријевић.
Истакао је да би приоритети у наредном периоду требало да буду подстицање дигиталних вештина, употреба сервиса попут електронског потписа на даљину, унапређење инфраструктуре наочито у руралним пределима.
Марјан Стојановић, секретар Удружења за електронске комуникације и информационо друштво ПКС, рекао је да примећује да привреда није уједначена према коришћењу нових технологија и да се компаније у истом сектору различито односе према електронској трговини.
„Мој утисак је дигитализација привреде у Србији ишла онако како је који власник фирме видео трансформацију као шансу за себе“, рекао је Стојановић.
Рад од куће, како каже, сада представља један нов начин функционисања запослених у фирми и још се навикавамо на то.
Извршни директор Euronet Worldwide Србија Владан Живановић рекао је да се показало да се оне компаније које „технологију живе“ лако прилагођавају.
Истиче да се не зна колико ће ситуација са Ковидом и пандемојом да траје, али да је важно да компаније буду спремне да прате трендове.
Бранка Анђелковић из Центра за истраживање јавних политика, који је организовао конференцију, навела је да је анкета рађена у мају, да је учествовало више од 100 предузећа и да је показала да је 64 одсто навело да је имало план за прелазак а рад од куће, да 29 одсто није, а да седам одсто намерава да прави план.
Професор на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу Бојан Урдаревић рекао је да је пре пандемије рад од куће био маргиналан, а да сада у свету 50, 60 одсто запослених тако ради.
Додао је да Закон о раду у Србији препознаје овај начин рада, али делује да је до сада рад од куће више корисхен као епидемиолошка него правна мера, те да би правно то требало да се реши, јер велики број људи није добио анекс уговора о раду.
Урдаревић је додао да је важно разликовати оног ко професионално ради од куће од радника који не знају шта рад од куће подразумева.
"Имамо ситуацију да неки раде много, чак и много више него иначе, а неки практично немају посла“, рекао је Урдаревић.
Важно је, истиче, обучити све запослене за рад од куће јер нису сви за то способни.
Милош Турински, ПР менаџер у компанији Послови Инфостуд, рекао је да су на почетку епидемије имали пораст огласа за рад од куће, а да су се неки већ у међувремену вратили раду из канцеларије.
Сада се, каже, ситуација што се тиче радних места вратила у нормалу.
"Рад од куће је био баук за послодаце, а онда је игром случаја ситуација то наметнула", рекао је он и додао да су анкете послодаваца и радника показале да је продуктивност остала на истом нивоу.
Такође, компаније су углавном за то да се врате на ранији начин рада, а ретко ко је рекао да ће рад од куће и након ове кризе остати.
Истраживање је показало да има и оних који воле да комбинују рад од куће и из канцеларије-због баланса приватног и пословног.
У оквиру онлине конференције приказана је и онлајн изложба Саве Кнежевића "Territory of working environments", која представља осврт на тему конференције нарочито у време које доноси пандемија и масовни прелазак на рад на даљину.
