На пумпама се точи 40 одсто више горива

На домаћем нафтном тржишту, а због великог раста цене сирове нафте на берзама, већ око месец и по дана цене горива, односно безоловног бензина и евро-дизела су под контролом.
benzinska pumpa, Dnevnik/Filip Bakić
Фото: Dnevnik.rs

Цена нафте је прелазила и 120 долара по барелу, али је, срећом, последњих дана цена нафте у свету нешто нижа и барел кошта око 109 долара. Због несигурности да ли ће горива бити, као и колико ће коштати, на бензинским пумпама точи се више горива него раније, а нове цене требало би очекивати већ у петак.

По речима генералног секретара Удружења нафтних компанија Србије Томислава Мићовића, промене цена веома се брзо дешавају и тешко је рећи да ли можемо да будемо оптимисти када је реч о новим ценама, које ће бити познате у петак, од када ће се и примењивати. Он је указао и да цене деривата у Србији не одређује тржиште у потпуности, односно да се оне утврђују на основу максимално дозвољених малопродајних цена и урачунавање државних дажбина.   

- Цене се одређују на основу формуле, односно уредбе којом се утврђују максималне цене - каже Мићовић. - У складу с том формулом цене се утврђују на основу котације референтних деривата - бензина и дизела с међународног тржишта, односно ценама ових деривата на Медитерану, и то је и разлог што је прошлог петка евро-дизел на домаћим бензинским пумпама прилично поскупео.


Изузети НИС из санкција

Када је реч о санкцијама Европске уније, које ће се примењивати од 15. маја и односе се на 12 компанија, међу којима је и Компанија “Гаспромњефт”, која је већински власник Нафте индустрије Србије, Томислав Мићовић указује да је положај НИС-а у овом случају јединствен и да би било исправно да се санкције према НИС-у не примењују и да се овој компанији омогући допрема сирове нафте.

- Србија је једина земља у којој послује компанија која се налази међу тих 12 на које се санкције односе - рекао је Мићовић. - Мислим да ће Европа, ако већ није, увидети аномалију тих санкција, односно да то нису санкције према руској компанији него према српском тржишту јер би оне сасвим мало погодиле “Гаспромњефт”, а ми бисмо увозом веома тешко могли да надокнадимо количине које НИС прерадом нафте шаље на тржиште.


Мићовић је истакао и да се не може говорити о томе колико дуго ће држава моћи да покрива разлику између тржишне цене и цене коју је сама одредила, те да се одлуком о смањењу ак циза одрекла дела својих прихода, али да, с друге стране, и даље притиска нафтни сектор да ради на граници издржљивости или испод те границе.

- Садашња ситуација с одређивањем максималне цене горива траје већ други месец и примичемо се граници када би се могло десити да тржиште буде нешто лошије снабдевено. Важно је да се што пре изађе из садашње ситуације у којој се одређују цене деривата како би се дошло до што реалнијих цена, односно да се препусти тржишту да се део цене који се тиче тржишта на њему и формира, а да држава одређује део цене који се тиче дажбина - рекао је Мићовић. 

По његовим речима, већ смо у периоду када више није битно да ли су цене горива на тржишту ниске, него да ли ће горива уопште бити. Он је истакао и да јасно да су и садашње цене за потрошаче високе, али да подаци показују да у земљама где цене деривата нису под контролом, литар кошта од 2,20 евра па и до три евра.

- На бензинским пумпама је од почетка марта потражња и продаја већа и до 40 одсто. То не одговара реалним потребама тржишта и сигурно значи да се праве залихе - истакао је Мићовић.

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести