Међу 14 предузећа за која се ускоро оглашава приватизација су "Ласта", "Петрохемија", "Север-транс", Рудник "Ковин", ПИМ "Иван Милутиновић" и Југословенско речно бродарство.
На списку неприодатих фирми у портфељу је укупно 76 предузећа.
Како која документација буде завршавана, тим темпом и редоследом ће предузећа бити нуђена кроз јавни позив, а међу њима су “Ласта”, ПИМ “Иван Милутиновић”, Југословенско речно бродарство, Рудник “Ковин”, Издавачко предузеће “Рад”, “Јадран” из Гајдобре, затим четири водопривредна предузећа из Баната, изјавио је државни секретар Министарства привреде Драган Стевановић .
Када је реч о интересовању за предузећа која су на продају, истиче да се не може рећи да има интересовања за све њих; али и да ће се право интересовање показати када буде објављен позив.
Први позив ће бити на 100 одсто процењене вредности, други на 50 одсто, трећи на 30 одсто и верујемо да ће се у овом спектру понуда и појавити купац, наводи Стевановић и додаје да је реално да се у овој и наредним годинама стекну услови да се огласи продаја за око 30 од 76 предузећа.
За осталих око 40 предузећа услови за оглашавање не постоје јер се за нека од њих воде судски спорови и постоје проблеми са имовином, а на продају се не може понудити ни 10 предузећа која се налазе на Косову и Метохији.
Десетак предузећа је у УППР-у, односно унапред припремљеном плану реорганизације, а међу њима су “Симпо”, “Јумко Трајал”, “Политика”. Оглашавање за продају за њих сада није могуће, али сходно УППР-овима у предузећима где су они правоснажни, ми у њима можемо да продајемо имовину која није у кор бизнису, објашњава Стевановић.
На питање када се у Србији може очекивати завршетак процеса приватизације, он каже да је реч о живом просецу чији крај не треба брзо очекивати, јер је држава усвојила стратегију државног власништва, на основу које ће се одређивати према сваком од предузећа у њеном власништву.
Њих је тренутно око 250, а према Стевановићевим речима, она предузећа за која држава има интерес да остану у њеном већинском власништву ће и остати, а остала ће бити нуђена на продају.
Поступак продаје ће у неким случајевима трајати, али овде је важно, с једне стране, опредељење владе да изађе из управљања предузећима, а са друге стране да су то предузећа која више нису на терету држави. Напротив. Нису заштићена, а функционишу на тржишним принципима, а она која то не могу, иду у стечај, објашњава саговорник Танјуга, уз оцену да више нема заштићених који могу да генеришу губитке, а да онај коме су дужни не може против њих да покрене поступак и наплати потраживање.
Корона је потпуно зауставила приватизацију, у међувремену је продато само неколико фирми у стечају.
На почетку примене новог Закона о приватизацији у августу 2014. године у приватизационом портфељу било више од 550 предузећа.
Када је о последњих већим продајама реч, надзор је показао да су "Галеника", Лука “Нови Сад” и ПКБ успешно приватизовани.
Када је пре две године продата Лука “Нови Сад”, уговорна обавеза купца била је улагање 15 милиона евра, а они су најавили 35. У међувремену на дунавској обали нови путнички терминал, лучки кран, потискивач брода.
Прошла година прошла је за ДП “Ворлд” као рекордна година што се тиче претовара, ми смо претоварили 1,6 милиона тона, што је више него икада од када Лука ’Нови Сад’ постоји, напомиње извршна директорка ДП "Ворлд" Нови САД Маја Антоловић.
Е. Д. Н.
