Не користимо предности наших река

Наутички туризам код нас готово не  постоји нити је препознат као привредна грана. Само један предузетник у Србији и то у Новом Саду, Александар Ћирић,  бави се наутичким туризмом тако што на Рибарском острву на Дунаву изнајмљује кануе и чамце за веслање и катамараном прати излетнике док су на води, а после веслања на броду служи пиће и ручак.
А. Ерски
Фото: А. Ерски

У Београду , постоји нешто друго, пет бродова чији власници раде само панорамско разгледање града, док рецимо у државама кроз које протиче Дунав, таквих „фирмица” попут његове има на стотине.

-Нови Сад и шире подручје дуж Дунавског тока,  богом су дани за развој ове привредне гране која подрзумева пловидбу на води и уз воду  и везује се за пловидбу и бродарење – каже Ћирић И додаје да се већ седам година бави тим послом и да се до сада нико нов није покренуо нешто слично.

На току Дунава кроз Војводину, наводи Ћирић, налази се чак пет природних резервата, Национални парк Фрушка гора, Апатински рит, Карађорђево, Петроварадинско -Ковиљски рит и Делиблатска пешчара , а као могуће туристичке дестинације ту су и градови  Нови Сад, Зрењанин, Панчево, Вршац ...

-Није само Дунав погодан за развој наутичког туризма већ и Тиса, Бегеј, Тамиш, Сава, али само Нови Сад, Београд и Горњи Милановац имају путничка пристаништа. Сваки туристички брод који пристане  представља велики потенцијал за зараду па би локалне самоуправе морале о томе да поведу рачуна – каже Ћирић. - Долазе ми туристи који би могли да преноће у хотелу високе категорије. Али неће, траже да су у близини нетакнуте природе,  а ја немам где да их пошаљем, јер нема таквих кампова. Онда буду код мене на броду, а ја их ипак пошаљем мало до града да га виде и осете. Врате се одушевљени због приступачних цена у кафанама и домаће кухиње, па уместо дан - два задрже се и по неколико.  Да би се развио наутички туризам, примећује, нису потребни само страни туристи, марине , луке  и привези за мале туристичке бродове, већ и приватна иницијатива и домаћи гости. 

-Треба их анимирати и спустити на реке , али би прво свако место уз реку требало да уреди своју обалу, одржава околину , чисти и коси и не дозвољава лагеровање отпада. Локалне самоуправе би требале да дају овим предузетницима олакшице, да би се заинтересовали. У Србији нико не изнамљује чамце, а у чардама треба да буде и соба,  бар две три за преноћиште  -каже Ћирић. Он је ове седмице био домаћин немачким новинарима који су као гости  Туристичке органзације Србије боравили у Београду и у  Новом Саду да би се упознли с туристичком понудом. - За Немце је Дунав егзотика па сам их кантамараном возао реком до Петроварадиске тврђаве. Ваљда су били задовољни кад су ми толико дуго махали на растанку...

З. Делић

Бродова је све више

Према подацима Агенције за управљање лукама у 2015.  је у Новом Саду пристало 287 путничких бродова са око 30.000 туриста, а лане 306 брода са око 36.600 туриста. У Туристичкој организацији Новог Сада нису још добили извештај  од лучке агенције колико је ове године туриста дошло бродом у Нови Сад.

Наутички туризам неразвијен

Наутички туризам није развијен, каже Ћирић ни у Хрватској, али јесте у Мађарској. Тамо постоје отворене бродске линије на Дунаву које превезу годишње и до 70.000 туриста. Код нас је наутички туризам препознат  у Програму привредног развоја Војводине.

-Постоје и две студије о развоју наутичког туризма и свака на свој начин доприноси да се почне развијати ова привреда.   

EUR/RSD 119.1889
Најновије вести