Некретнине под хипотеком: Одлазе на добош, па још и на снижење

НОВИ САД: Има мноштво огласа о продаји станова и кућа над којима је активирана хипотека, пољопривредних машина из лизинга који није плаћан редовно, али и аукција на којима се продају разне ствари, од гардеробе до музичких уређаја, старог гвожђа -  и то све због неплаћених дугова.
snizenje popusti
Фото: pixabay.com

Поред редовних понуда, на сајту “Добош” може се наћи и рубрика “снижено”, у оквиру које се, већином, налазе некретнине над којима је активирана хипотека и које се продају други или трећи пут...

Тако се тренутно на овом сајту у рубрици “снижено” налази понуда за продају викенд куће у Марадику, у општини Инђија за 13.800 евра.

Стан у центру Новог Сада од 100 квадратних метара продаје се за 75.000 евра, а породична стамбена зграда у Суботици за 12.600 евра.

На сајту су и новопостављене понуде које су дале банке, па се тако нуди породична стамбена зграда у Бачким Виноградима за 26.100 евра или породична стамбена зграда у Сремским Карловцима за 84.139 евра. Ту је и двоипособан стан у Новом Саду с почетном ценом од 43.955 евра.


Шта када хипотека постоји, а није активирана

Када банке, које активирају хипотеку, објаве огласе о продаји некретнина онда је сасвим јасно о чему се ради и онај ко жели да их купи начисто је с тим шта купује.

Међутим, при куповини некретнина обичан грађанин може се сусрести са бројним потешкоћама, а једна од њих је да купи стан који се налази под хипотеком.

Да би се то избегло, потребно је пре куповине стана проверити да ли је он под хипотеком или није и то увидом у катастар непокретности, вађењем свежег власничког листа. 


Из године у годину расте број активираних хипотека. Највећи број, што је и разумљиво, је у Београду, затим у Новом Саду, Нишу и Суботици.

Према подацима, скоро да нема града у Србији у којој није активирана барем једна хипотека, што показује и све већи број огласа банака које су принуђене на продају некретнина, мада то чине као крајњу меру, уколико клијент нема новца за редовно измирење рата.

Цена на првој аукцији може бити умањена тако да износи и 70 одсто процењене вредности некретнине, док  почетна цена на другој продаји, уколико прва није успешна, може бити и 50 одсто од процењене вредности. Често се управо такве некретнине сврставају у део “снижење”, јер  је циљ банке да је прода по сваку цену, па макар она била и знатно мања од почетне.

Искуства агената за продају некретнина показују да грађани, у начелу, ретко пристају да купе непокретности над којима је активирана хипотека.

Изузетак су они који на таквим становима зарађују - купују јефтиније, реновирају и продају јер се на такав начин губи траг о томе да је некретнина одузета зато што претходни власник није могао да плаћа рате из ко зна којих разлога.

Често је узрок немогућности плаћања рата губитак радног места или пропао бизнис, али то банку, која је ставила хипотеку, не занима.

Према анкети коју је “Добош“ спроводио, куповина некретнина на лицитацијама и даље је велика непознаница за кориснике интернета у Србији.

На питање “Да ли познајете некога ко је учестовао на јавној продаји некретнина” чак 88 одсто испитаника одговорило је да није упознало никога ко је учестовао на јавној продаји.

Нешто мање од осам одсто испитаника тврди да познаје људе који су активно учествовали на јавној продаји, док је око 4,2 испитаника учестовало на лицитацији за продају некретнине.  

Љ. Малешевић

EUR/RSD 117.6147
Најновије вести