Нема кредита за младе клијенте

НОВИ САД: Приликом одласка у банку и потраге за повољним кредитима, старије генерације суочавају се с тим да им банке ту услугу ретко одбравају јер су лимит године.
kredit, pixabay.com
Фото: pixabay.com

Ипак, за утеху им може послужити то што банкари имају акције и програме намењене пензионерима.

Али, слободно би се могло рећи да су грађани Србије који су у трећој деценији живота или млађи у веома лошој ситуацији када су банке у питању, односно банкари су готово потпуно запоставили младе генерације. Разлог је јасан – њихов положај на послу – јер је у Србији око 100.000 људи, и то углавном млађе генерације, запослено преко разних агенција и на лизинг. Тако они који имају тек који месец или годину на послу, имају мало или готово нимало шанси да дођу до кредитне картице, могућности да користе дозвољени минус, да им буде одобрен кредит...

Наиме, радни ангажман преко агенција за запошљавање није сталан и често не траје дуго па је и кредитни капацитет потенцијалних клијената мали. Међутим, шансе да се та слика промени су добре, пошто поједининих кадрова већ нема довољно, недостајаће све више струка па ће и послодавци мењати политику и, уместо на лизинг, запошљавати раднике за стално – а то значи да се отвара и могућност за понуду банака... Млади, тек запослени људи, спадају у потрошаче којима све треба – од гаредорбе, летовања или другог путовања, новог мобилног телефона, а ту су и они који би радо купили стан. Зато би младе генерације за банкаре требало да буду занимљиви потенциајални клијенти јер ће се због својих година задуживати још деценијама. И уместо да мисле о томе унапред, банке их заборављњају и остваљају ван домета интересовања.

О томе зашто је то тако др Бранко Живановић с Београдске банкарске академије каже:

Наше банке су у већинском власништву међународних банкарских групација и приватног капитала, објашњава Живановић.

Оне су, додаје, друштвено одговорне, али у фокусу имају профит, а не задовољавање потреба било којег сегмента друштва, па ни младих. Осим тога, Народна банка Србије има пропис који јасно каже да клијенти морају бити запослени за стално бар три месеца. Банкари су ту ставку продужили додата три месеца, уз то да се не мења послодавац, а има и банака које инсистирају на томе да тај период буде годину и по. Банке, једноставно, не позајмљују новац некоме ко не поседује имовину, нема професионалну прошлост, сигурно запослење. С друге стране, треба знати и да је могуће да радник без сталног запослења добије приступ банкарском тржишту исто као и онај који ради за стално. Наиме, уколико је послодавцу стало да задржи свог радника – може јемчити за њега у банци, вели наш саговорник.


Улаз на мала врата

По свему судећи, банке у Србији добро зарађују када читаву армију клијената остављају ван банкарских токова. Због тога се запослени на лизинг довијају на разне начине па свима који су запослени преко агенција остаје да приступ банкарском тржишту остваре уз помоћ чланова породице.

Мама и тата или бака и дека можда могу добити кредит, који ће унук или унука који имају посао преко агенција отплаћивати. Банке често нуде и картице члановима породице па се на банкарско тржиште улази на мала врата.


Шансе да добију бољи приступ банкарском тржишту расту. Почасни председник Уније послодавца Србије Небојша Атанацковић каже да има шанси да се то промени, бар за струке које се траже:

„Послодавци запошљавају раднике када су им потребни и на рок који им одговара, односно онда када има посла. Међутим, до појединих струка је све теже доћи па су послодавци спремни да их запосле за стално и на тај начин задрже. Код кадрова тражених струка и где је несташица на тржишту рада, тога ће бити све више, а осим сталног посла, такви кадрови моћи ће да рачунају и на веће зараде и лакши приступ банкарском тржишту“.

Д. Вујошевић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести