Пројекције БДП-а за ову годину зависе од тога шта ће се догађати с ковидом, али и са туристичком сезоном, рекао је Марић у емисији Хрватског радија "А сада Влада", додајући да постоје очекивања да би туристичка сезона требало да буде боља од прошлогодишње, што ће зависити од развоја пандемије.
"Ове године се не може очекивати пун опоравак економије, најранији пун опоравак БДП-а на ниво пре ковида може се очекивати крајем 2022. године, а неких активности, укључујући и туризам, не пре 2023. године", навео је он, преноси агенција Хина.
Истакао је да је приходна страна буџета у прва три месеца, а и прве две недеље априла, на трагу таквих очекивања, док је посебан изазов расходна страна.
Марић је најавио и да ће се прерасподелама у буџету осигурати средства за ковид додатак пензионерима, а након тога ће се радити на предлогу ребаланса.
Процене Хрватског завода за пензионо осигурање и ресорног министарства су да ће ковид додатак за пензионере коштати буџет 600 милиона куна (79,2 милиона евра).
Министар финансија је, коментаришући дуг према веледрогеријама, нагласио да и без ковида држава има дугогодишњи проблем са здравством. Највидљивији је проблем веледрогерија, односно снабдевања и набавке лекова и материјала, али то, каже, није једини проблем са здравством.
Тврди да проблем није стари дуг према веледрогеријама јер онда би, каже, решење било једноставно - предложио би влади да се изда обвезница или било који други дужнички инструмент и да се исплати комплетан дуг.
По њему, проблем је како да се осигура дугорочна финансијска одрживост и стабилност система.
Поводом Националног плана опоравка и отпорности, о којем ће се данас расправљати у Сабору, а који је опозиција, као наводи Хина, дочекала "на нож" плашећи се да неће довољно новца отићи у привреду, посебно не у приватни сектор, Марић је рекао да је највећи удео предвиђен за привреду - 54 посто.
Кључни нагласак плана опоравка је, тврди, спровођење реформи, ствари које ће имати трансформациони ефекат како у јавном, тако и у приватном сектору, а које ће бити подржане јавним, односно приватним инвестицијама, преноси хрватска агенција.
